Kako je sve počelo? 

Pred kraj šezdesetih godina grupa džudista se prvi put sreće sa aikidoom na jednom seminaru u Italiji i ubrzo nakon toga aikido počinje da se vežba u Beogradu. U to vreme (od marta 1970. pa do 1974.godine) takođe u Beogradu, izlalazio je časopis "Budopress". To je bio prvi časopis u zemlji koji se bavio borilačkim veštinama. Izlazio je jednom mesečno i u njemu su se po prvi put pojavile i reportaže o aikidou. Na naslovnoj strani prvog broja bila je reportaža o majstoru Hiroši Tadi, danas 9.dan, koji je predstavljen kao "poslednji živi samuraj". U jednoj maloj rubrici istog broja najavljen je i dolazak majstora Tošia Nemota, 4 dan, iz Tokija, koji će održati petodnevni savezni seminar. Majstor Nemoto je godinu dana ranije održao prvi seminar u Beogradu i to je ujedno bio i prvi majstor koji je održao seminar u Jugoslaviji.

U decembru 1970. džudo klub "Partizan" formira aikido sekciju koju je tada vodio Dragan Milošević 1dan. Osim u ovom klubu aikido je u Beogradu mogao da se vežba još i u klubu "Dedinje", u aikido sekciji "Budo akademije" i aikido klubu "Student". Među prvima koji su tih godina širili aikido bili su Zoran Ristić Ciga (preminuo u jesen 2002.), Mirko Jovandić, Ljuba Vračarević, Milan Zagorac (preminuo u proleće 2006.).

Instruktori i međunarodni seminari

Godine 1974. u Beograd dolazi Hiroši Tada i drži jednonedeljni seminar i polaganje za dan pojaseve. Ovaj seminar je bio izutno značajan za dalji razvoj aikidoa u zemlji. Zahvaljujući susretima naših aikidoka sa majstorom Tadom, koji je tada živeo u Italiji, veze između našeg i italijanskog aikidoa postaju sve čvršće. Sredinom sedamdesetih Italija je bila zemlja u kojoj se aikido intenzivno širio i veliki broj japanskih instruktora je dolazilo u ovu zemlju i održavani su brojni seminari.

Gostovanja naših aikidoka na tim seminarima postaju redovna. Kao prirodan nastavak te saradnje iz Italije 1975. godine u Jugoslaviju stiže i Jođi Fuđimoto (Yoji Fujimoto). Majstor Fuđimoto (7.dan) će narednih 20 godina biti tehnički direktor našeg aikidoa i njegov dugogodišnji rad ostaviće najsnažniji pečat na naš aikido. Seminari sa Fuđimotom senseiem su, uz manja odstupanja, održavani redovno u ritmu od dva puta godišnje u Beogradu, a održano je i na Krku u Hrvatskoj  krajem osamdesetih godina pet sedmodnevnih seminara. U tom dugom periodu, osim Fuđimotoa, u Jugoslaviji gostuju majstori: Hideki Hosokava, (7.dan), Jokota sensei (6.dan), Šimitsu sensei (8.dan), Fuđita sensei (8.dan) i još nekolicina japanskih instruktora.

Godine 1997. tehnički direktor tada jedine aikikai organizacije u zemlji Aikikai Jugoslavije postaje majstor Masatomi Ikeda (7.dan) koji je tad živeo i radio u Švajcarskoj. Do ovog prvog dolaska Ikede senseia i njegovog prihvatanja da tih godina bude tehnički direktor ondašnje aikido organizacije predhodili su pregovori u dva navrata sa njim. Godine 1995. u Trnavi u Slovačkoj (to je bio prvi seminar koji su Slovaci imali sa Ikedom) u načelu je dogovoren njegov dolazak, a sredinom juna 1996. na seminaru u istom mestu su g. Novak Jerkov i g. Saša Obradović zapravo i konkretno dogovorili njegove buduće dolaske u Jugoslaviju. Na veliku žalost mnogih tada željnih polaganja ovaj prvi seminar je protekao bez ispita za dan. Ispit je održan pola godine kasnije na seminaru u SC "Pinki" u Zemunu novembra 1997.god.

Majstor Ikeda je do leta 2001. održao sedam seminara u organizaciji JAF. Na žalost, krajem 2001. godine majstor se ozbiljno razboleo i povukao iz aikidoa.

Od leta 2002. godine tehnički direktor Aikido federacije Srbije postaje Wiliem Smith sensei (6.dan). Od te godine se redovno u našoj organizaciji održavaju seminari sa UKA instruktorima na koje uz instruktore dolazi i veliki broj engleskih studenata. Osim Vilijema Smit Šihana u predhodnim godinama kurseve su držali i Filip Smit (6.dan) i Gordon Džons (6.dan).

U okviru drugih aikido organizacija u zemlji godinama je prisutan Toširo Suga  (6.dan) a pre nekoliko godina vikend seminar držali su i Tamura i Yamada sensei nosioci 8.dana.

Aikido organizacije

Od prvih dana od dolaska aikidoa u zemlju postojala je želja da se napravi nacionalna aikido organizacija. U to vreme se pri Džudo savezu Jugoslavije formira i Aikido savez Jugoslavije koji zbog neoganizovanosti i nedostatka baze brzo prestaje sa radom. Zahvaljujući entuzijazmu ljudi iz aikido sekcije džudo kluba "Partizan", od 1975. godine ustanovljeni su, dvaput godišnje seminari sa japanskim instruktorima, prvenstveno Fuđimoto senseiem. Ovako organizovan rad doveo je do stvaranja organizacije - Aikido društva "Beograd". Ova organizacija će na Četvrtom svetskom kongresu održanom u Tokiju avgusta 1984. godine biti primljena za punopravnog člana IAF (International Aikido federation).

U želji da organizacija koja okuplja klubove iz cele zemlje ima i naziv koji bi to stanje odražavao, Aikido društvo "Beograd" januara 1994. godine prerasta u Jugoslovensku aikido federaciju - Aikikai Yugoslavia.
Sedam godina kasnije Aikikai Yugoslavia se deli na dve organizacije: jednu koja prvo vreme ostaje pod istim imenom a nakon toga pa do skora pod imenom "Aikido federacija Srbije i Crne Gore" (trenuto su frakcije ove organizacije u potrazi za novim indetitetom), i na drugu organizaciju ma čijem ste sajtu trenutno: Aikido federaciju Srbije - Aikikai Srbije. 

Danas u Srbiji radi nekoliko aikido saveza vezanih za Aikikai Hombu dođo tj. za aikikai fondaciju: Aikido federacija Srbije – Aikikai Srbije, Aikido Savez Srbije i nekolicina samostalnih klubova poteklih iz ovih saveza na različite načine tehnički i moralno priključene hombu.  Krajem 2006. osnovane su i dve nove organizacije koje svojim imenom  podsećaju na Aikido federaciju Srbije - Aikikai Srbije, to su Srpska aikido federacija - Aikikai Srbija i Aikido asocijacija Srbije - Aikikai Srbije. Ove organizacije se spore trenutno za nasleđe nad Aikido federacijom SCG.

Oganizacija koje nisu u kontaktu sa Hombu dođoom ima takođe nekoliko ali su u skladu sa tom činjenicom i njihovi kontakti sa klubovima i organizacijama koje to jesu bili minimalni te su i moja saznanja o njima prilično površna. Ovo se odnosi i na kod nas prilično popularan  “Realni aikido” koji osim mimikrije u nazivu i odeće u kojoj se vežba  nema na idejnom nivou nikakvih, a u tehničkom smislu vrlo malo dodirnih tačaka sa aikidoom, pa ga treba posmatrati kao samostalnu borilačku veštinu, srpsku a ne japansku,  izvan aikidoa.  

Pošto je aikido zbog nemanja takmičenja kao sport nije bio interesantan državi koja bi jedinstvenim angažmanom mogla da utiče na stvaranjem jedinstvene organizacije nalik sportskom savezu, takvih pokušaja srećom nije ni bilo - naprotiv, vremenim su se iznutra organizacije iz mnogo ličnih, idejnih i praktičnih razloga prilično uspešno delile tako da ni ovaj pomenuti spisak saveza nije konačan.

Aikido klubovi

Bilo bi gotovo nemoguće nabrojati sve klubove koji su za trideset godina od kada je aikido došao u Jugoslaviju postojali. Danas u Srbiji ima osamdesetak klubova od kojih neki broje svega nekolicinu članova ili uopšte ne funkcionišu. Od tih prvih godina se nijedan klub nije održao do danas. U okviru Aikido društva "Beograd" klub čija je sala početkom osamdesetih godina bila centralni dođo, bio je DTV "Partizan" koji je vodio Jovica Stanojević glavni trener kluba.

Godine 1980. otvaraju se još dva kluba: AK "Tašmajdan" (bio AK "Abrašević" danas "ARS") i AK "Pinki" (danas AD "Zemun"). Godine 1990. počinje sa radom AK “Novi Beograd” (danas se klub zove “Shin Ken” a prvobitno ime ovog kluba nosi drugi klub). Ova četiri kluba bili su osnivači JAF -  ambiciozno pokrenute oganizacije. Kao prirodan put razvoja, broj klubova je rastao i članstvo u Aikido društvu "Beograd" i u Jugoslovenskoj aikido federaciji je imalo preko 40 klubova.. Klubovi AD "Zemun", AK “Shin Ken” i AK “Novi Beograd” čiji su članovi prestavljali trapavu polovinu JAF zvanično od 17. januara 2001. nastavljaju rad u okviru Aikido federacije Srbije - AIKIKAI SRBIJE koju je, jula 2006. godine činilo 15 klubova.

O klubovima koji danas rade u okviru drugih organizacija možete naći više informacija na njihovim web prezentacijama na internetu, ako ih poseduju.

Domaći seminari

Godine 1993. JAF organizuje prvi domaći letnji seminar na Kopaoniku. Praksa domaćih letnjih seminara je nastavljena i narednih godina, pa su 1994, 95. i 1996. održana tri sedmodnevna seminara na Durmitoru.
Od 1995. godine i poslednjeg seminara u Beogradu sa Fuđimoto senseijem, seminari su masovniji i održavaju se u velikim salama. Broj učesnika na njima se kretao oko sto, što je u odnosu na ukupno članstvo bila jako dobra posećenost. O članovima, seminarima i ispitima vodila se precizna evidencija i većina od ovih podataka svakodnevno je bila dostupna na web prezentaciji organizacije. Vremenom, i ova organizacija je prestala da postoji. 

Tradiciju tih seminara nastavila je Aikido federacija Srbije gde se osim Međunarodnih seminara, ustalila praksa redovnih sedmodnevnih Letnjih aikido škola u Vrnjačkoj Banji (V letnja aikido škola održaće se u avgustu 2006.) i redovnih Zimskih seminara. 

Aikido federacija Srbije - Aikikai Srbije

Od decembra 2000. godine Aikido federacija Srbije - Aikikai Srbije počinje sa radom  i trenutno ima u članstvu petnanest  aktivnih aikido klubova, osam novih u poslednjih 12 meseci,a za šest meseci ove ukupno više dobijenih pojaseva nego cele predhodne godine i preko 1.000 kvadratnih metara strunjača u svom vlasništvu (750 m² predstavlja nepovratnu donaciju vlade Japana našoj organizaciji). Od leta 2002. tehnički direktor Aikdo federacije Srbije je William Smith Shihan 6.dan. tehnički direktor United Kingdom Aikikai - U.K.A. Organizacija na čijem je on čelu i Aikikai Srbije ostvarile su do sada izuzetnu saradnju a plod te saradnje je lako primetiti kroz sveopšti napredak naše organizacije.

O Međunarodnim seminarima, ispitima, novim nosiocima dan pojaseva i mnogobrojnim dešavanjima pogledajte na drugim stranama jednog od najsadržanijih aikido sajtova u Evropi, na sajtu Aikido federacije Srbije - Aikikai Srbije na kome ste trenutno. Treba se podsetiti da je sajt Aikido federacije Srbije postavljen u ovom izdanju 19.12.2000. godine kao nastavak sajta prisutnog na webu od 18.11.1997. godine, samo godinu dana nakon pojave interneta u Srbiji.

Početkom 2009. godine Aikido federacija Srbije - Aikikai Srbije dobila je Hombu Dojo Recognition. Ta teška reč “rekongnišn” znači u ovom slučaju priznanje i dodeljena je našoj organizaciji nakon osam godina od njenog osnivanja. Osim novih prava koja nam daje ovo priznanje ono pokazuje i da Hombu dođo veruje da ćemo biti dostojni da i ubuduće širimo aikido veštinu u duhu i u skladu sa idejom Moriheja Uešibe.

Saša Obradović