Evo nekih odgovora na pitanja koja se najčešće postavljaju nakon posete nekog aikido dođoa.

P: Dali je aikido efikasan kao borilačka veština?

O: Da, moraćete istrajno da vežbate, uporno neko vreme da biste sebi to dokazali.

P: Da li se aikido smatra mekanim ili čvrstim stilom?

O: On je i jedno i drugo. On može biti ekstremno nežan i ezoteričan ili brutalno odlučan, sposoban da ozbiljno ozledi ili ubije napadača.

P: Dali je aikido religija i dali vežbači prate neku posebnu religisku ideju?

O: Ne. Ljudi svih religija vežbaju aikido. Međutim, on jeste duhovno nastojanje. Etički standardi aikidoa omogućuju nam da razvijamo naše duhovno biće i karakter. U interakciji sa našim unutrašnjim bićem i drugim ljudima u isto vreme, aikido donosi oba, i unutrašnji i spoljašnji mir i spokoj istovremeno. To je aktivnost koja ne odbija nikoga i za dobrobit je svakoga.

P: Zašto se svi klanjaju?

O: Klanjanje (naklon) u aikidou se izvodi da bi se pokazalo obostrano poštovanje, poverenje i prihvatanje drugih. Naklon mora biti iskren ne mehanički.

P: Kako da počnem?

O: Kad god budete bili spremni, prijavite se i kročite na strunjače i poklonite se. Toliko je jednostavno.

P: Mogu li početi bez gia (kimona, opreme)?

O: Da. Istina je da ćete se osećati udobnije u kimonu. Možete početi da vežbate u manje udobnoj odeći, recimo trenerci i majci. Međutim, mi sugerišemo da je najbolji način da se vežba aikido u tradicionalnoj opremi.

P: Koliko je vremena potrebno da bi naučio aikido?

O: To zavisi od mnogo faktora. Svako od nas ima drugačiji temperament, drugačije psihičke sposobnosti i različite sklonosti vezane za učenje. Na primer, neki ljudi uče tehnički deo i formu brže ali im manjka esencijalni deo i istinski duh koji je potreban za aikido. Ostali koji već vežbaju aikido imaju taj duh ugrađen u svoj karakter i on im je integrisen sa aikido tehnikom. Moraju proći godine vežbanja da bi ste ,,naučili aikido’’. U svakom slučaju, uživajte u svakodnevnom ve žbanju.

P: Koliko dugo će mi trebati da dobijem crni pojas?

O: Od svih borilačkih veština dostizanje crnog pojasa u tradicionalnom aikidou je najteže (potrebno je minimum 5 godina upornog vežbanja). Brzina vašeg progresa zavisi će od kvaliteta vašeg vežbanja i količine vremena koju investirate. Slično je, u ostalom, i sa bilo čim drugim što nameravate da radite. Ipak, crni pojas ne treba da bude ,,zlatno tele”, cilj sam po sebi. Ako vežbate iskreno otvorenog srca, možete shvatiti da ste dostigli nešto mnogo vrednijeg nego što je crni pojas.

P: Plašim se da ću biti nespretan i da ću se zbuniti.

O: Ne brinite – niste jedini. Svi smo iskusili nespretnost negde, ne samo na strunjačama. To se uvek desava. Ako mislite da se to nikome ne dešava - razmislite još jednom. Pogledajte kako se drugi drže. Nasmešite se sami sebi s vremena na vreme kada se osetite kao ,,smotanko’’, a zatim zaboravite na to i krenite dalje. Opustite se i uživajte učeći nešto novo.

P: Dali ću sputavati naprednije studente ako treniramo zajedno?

O: Apsolutno ne. Da bi napredovali u aikidou veoma je važno vežbati i sa starijim učenicima i sa početnicima - i od jednih i od drugih možete naučiti veoma važne lekcije. Kasnije, kad postanete napredan student na vama će biti odgovornost da se setite kako je bilo kada ste počeli i vidite sebe u drugima kada počnu da vas prate. Pomažući početnicima u njihovom vežbanju bićete u stanju da se fokusirate, jasnije vidite i razjasnite ne samo njihove već i sopstvene tehnike. Zato učitelji često kazu: “Ja učim od svojih učenika”.

P: Dali ću ikada naučiti sve japanske termine?

O: Opet – bez brige. Kroz ponavljanje bićete iznenađeni koliko ste naučili za veoma kratko vreme.

P: Dali moram da znam japanski jezik da bi razumeo aikido?

O: Znanje japanskog jezika nije preduslov da se poznaje aikido. Borilački put je zasnovan na harmoniji sa prirodom i njenim principima. Poznavanje japanskog jezika može u svakom slučaju da pomogne da se stekne bolji uvid u kulturne korene aikidoa.

P: Zašto neki studenti nose crne pantalone?

O: Crno naborane pantalone, kao suknja, zovu se hakama. To su tradicionalne japanske pantalone koje u aikidou nose stariji studenti – samo oni koji su nosioci crnog pojasa (neke škole dopuštaju i juniorima da nose hakamu). U aikidou hakama naglašava prelepe kružne pokrete. Na jednom praktičnijem nivou hakama prikriva pokrete nogu i onome ko je nosi daje jedinstven osećaj stabilnosti. Falte i trake doprinose pojačanom osećaju svesnosti psihičkog i telesnog centra usresređenom u hari (stomaku p.p.).

P: Mogu li napusti strunjače tokom treninga?

O: Da – možete. Samo, molim vas, tražite prvo dozvolu od učitelja da to učinite.

P: Mogu li ići na privatne treninge?

O: Odluku o tome prepustite svom učitelju. Može biti veoma teško istinski učiti aikido u tako ograničenom kontekstu. Neka privatni časovi pojačaju vas uobičajan regularan trening.

P: Šta se dešava kod vežbi disanja?

O: Utonite u dubok udah, relaksirajte se i spustite vazduh u centar, potom izdišite lagano, smirujući se, i to je ono što nam daje novu energiju, oslobađa nas tenzije, opušta naša ramena i omogućuje nam da pronađemo udoban i prirodan položaj tela. Tokom disanja (ali i rukovanja) mi primamo u sebe istovremeno energiju neba i zemlje. Mi spajamo naše ruke zajedno dlanom o dlan i drmajući ih prilikom rukovanja mešamo energije naših tela i naših bića. Vežbe disanja nam pomažu da se nas centar (tačka u donjem stomaku, tanden p.p.) probudi i oživi.

P: Dali su padovi i visoki padovi (yoku ukemi p.p.) bolni? Čuo sam kako ljudi udaraju dlanom o strunjače kada padnu. Dali to boli?

O: Ponekad, dok se uče padovi (ukemi) neki učenici mogu iskusiti blagu neprijatnost sve dok ne nauče da pravilno izvedu pad. Udaranje dlanom ne znači da je pad bio bolan, bez obzira što može zvučati da je tako. To izgleda da je bolno ali nije. Udarac jednostavno pomaže da se utroši energija pada.

P: Zašto ne nosite obojene pojaseve?

O: U tradicijonalnom aikidou beli pojas se nosi u okviru svih stepeneova sve do sticanja ranga shodan (prvi stupanj na lestvici, znači početni dan). Dostignuvši shodan, student se potvrdio kao ozbiljan vežbač – ne kao ekspert. Ovo nenaglašavanje značaja spoljašnjih znakova rangiranja ispunjava i promoviše više unutrašnju spoznaju i introspekciju sopstvenog postignuća.