Seichi Sugano Shihan 菅野誠
 Sensei 8. dan Shihan (1937 -2010.)

Skip Šort,
New York Aikikai

Napomena urednika: Jedan od ciljeva nas u “Aikido On-line” je da prenesemo informacije direktno od našeg Šihana. To je često veoma teško pošto većinu informacija od njega možete dobiti uglavnom na strunjačama. Imali smo sreće da je Skip Šort iz Njujorškog Aikikaia prisustvovao i ,,uhvatio“ komentare Sugano Senseia tokom njegovih treninga sa oružjem. Deo zadatka nas u “Aikido On-Line” je da takve informacije učinimo dostupnim široj javnosti. Ovaj tekst je reprint originala iz “Aikido žurnala” USA Aikido Federacije istočnog regi-ona I deo 4. izdanje Proleće/Leto 1999.

  “Postoje različite vrste znanja na svetu a aikido je jedno od njih. U okviru treninga treba tragati za saznanjem šta je aikido i zašto ga vežbamo“.
To je rekao Sugano Sensei na početku našeg razgovora. Bio sam iznenađen i zaintrigiran.
Očekivao sam na osnovu njegovog ponašanja u dođou i na tatamiju da Sugano Sensei doživljava aikido kao duhovnu disciplinu koja ima potencijal da služi kao katalizator ne bili naučili nešto o nama samima i sopstvenom životu.

  Aikido sigurno ima takav potencijal za svakog od nas. Sugano Sensei smatra da se kroz aikido konstantno uči i usavrašava, a ne da je kao sredstvo za demonstriranje superiornosti nad drugima. On nije podlegao iskušenju da izjednači pojavnu formu ove veštine sa duhovnim majstorstvom u bilo kom aspektu njegovog života i života njegovih učenika. Oni koji su trenirali kod Sugano Senseija znali su da on ima afiniteta za rad sa oružjem. Ovaj članak dalje treba da postavi neke od njegovih principa. Trening sa štapom i mačem po Sugano Senseiju treba da vode kvalifikovani instruktori za to. Rukovanje oružjem ne može se naučiti samo iz tekstova. Ovaj članak je, shodno tome, namenjen onima koji su vežbali kod Senseija.

Trening sa oružjem i aikido

  Za Sugano Senseija aikido dozvoljava da se pokret kontinuirano i sponatano razvija i stoga smatra da i oružje treba korisiti u tom kontekstu ne nagalašavajući neku striktnu formu kate. Trening sa oružjem za njega je sredstvo da se intenzivira fokus i da se potkrepi telesna tehnika. Za Sugano Senseija postoji i još jedna veza između aikidoa i oružja - činjenica da je kao i aikido i oružje samo po sebi funkcionalno. Ono nije pomoćno sredstvo za demonstraciju aikido tehnike. Sugano Sensei je 6 godina proveo kod O-Senseija koji je lično podučavao rad sa oružjem maloj grupi u kojoj je bio i on. Osim što pomaže u razumevanju aikido tehnike vežbanje štapom i mačem doprinosi razumevanju maai-a i pravovremenosti. Distanca između partnera kada rade sa oružjem i pravovremeno kretanje su od najvećeg značaja.
Prema Sugano Senseiju, u okviru aikidoa, vežbanje mačem i štapom nije jasno definisano. Po njemu, nema dovoljno stručnih i kvalifikovanih instruktora koji bi valjano podučavali na ovakvim treninzima. Mora postojati svrha u radu sa oružjem i mora se jasno ukazati na nju.

Bezbednost i oružje

  Sensei je smatrao da neko ko vežba boken (bokken) mora najmanje godinu dana vežbati samo da napada (čitaj: šomen prim. prev.) pre nego što počne da radi sa partnerom. Danas je u USA veoma često da vežbači aikidoa počinju da vežbaju u paru sa partnerom bez ikakve predhodne pripreme i iskustva. Kada u tom kontekstu posmatramo stvari bezbednost je od velikog značaja. Stariji i iskusniji učenici u tom slučaju trebaju da primaju napad i nijedan učenik ne treba da napada brže nego što je u stanju da kontroliše oružje. Napad ne treba da bude blizu partnerovih očiju jer postoji mogućnost da promašite i da lagan napad izazove ozbiljne povrede. Konstantnim ponavljanjem baze razvija se preciznost i spretnost u rukovanju oružjem što doprinosi sigurnosti.

Baza   Sensei se nije bavio katama na treningu sa štapom i mačem. Po njemu, kate su se tradicionalno koristile kao forma da se prenese znanje sa jedne generacije na drugu. Zbog spontane prirode aikidoa i zbog toga što aikido nema dugu tradiciju (mlada je veština nastala u ovom veku) forma kate i nije neophodna. Kate su često krute i nefleksibilne forme pa pokreti ne mogu biti funkcionalni na treningu. Sensei je praktikovao da ponavlja osnovne napade da bi razvio preciznost. Sa bokenom to su bili zaseci od šake i zgloba ruke (kote), duboki jokomen (yokomen) do kolena, cki (tsuki) u centar i sve to u visokoj i niskoj poziciji, Npr. treba stati u stav sa bokenom štiteći se tako od napada protivnika. Boken na taj način formira trougao sa centrom i ramenima (seigan). (slika 1)
	Uvek je preporučivao da se koristi oružje od lakšeg materijala čime se postiže veća brzina. Borilački napad za Senseija uključuje uzmah i zasek naniže u kombinaciji sa napadom korakom napred. Ovaj tip zaseka je mnogo teži od samo uzmaha i zaseka. U skladu sa uverenjem Senseija da trening sa oružjem mora biti funkcionalan svrha ovog zaseka je da se boken spusti i uđe u ukeov domet, štiteći ga. Slika 2 prikazuje prvo korak, a slika 3 silaznu putanju. U radu sa partnerom je veoma važno ostati na pravilnom rastojanju (maai).
Ispravan stav sa partnerom je ilustrovan na slici (slika 4) tj. vrhovi bokena se skoro dodiruju, a svako drži boken u poziciji da je zaštićen od napada. Nema otvaranja. Važno je da se pre početka vežbe zauzme pravilan stav i pravilno rastojanje. Stavovi se moraju izgraditi kao osnov za druge tehnike.

Ukemi i oružje

Zbog opasnosti mača kao takvog nije bilo ukemija u radu njime. Sensei je ponekad koristio ukemi bilo da se radi o bokenu ili štapu, ali je ukemi morao proizići iz same situacije. Sensei je koristio pad napred. Nakon napada ukea ide se u pad napred (mae ukemi) ali se prilikom pada oružje pomeri normalno (za 900) u odnosu na telo. Videti sliku 5.

Oduzimanja oružja   Vežbajući aikido svako ima priliku da razvija fokus i distancu (maai). Sensei je koristio varijacije raznih tehnika na napad Šomenom uključujući: kotegaeši (Kotegaeshi), šihonage (Shihonage), udekimenage (Udekimenage), gokjo (Gokyo) i kokju (Kokyu) nage. Tehniku Košinage (Koshinage) nije primenjivao. Kao ilustraciju udekimenagea pogledajte slike 6 i 7. Uke počinje napadom Šomen. Tori se kreće sa atemijem u lice ukea a zatim hvata oružje između ruku ukea. Pogledati sliku 6. Tori zatim radi tenkan što okreće ukija i sklanja oružje dalje od ruku. Tori potom završava udekimenage. Vidi sliku 7. Svrha ovog članaka je da ilustruje kako je sensei izvodio treninge sa oružjem.

  Oni koji su učili kod njega znaju da je on sam uvek tragao za novim znanjima i tome podučavao - zato su njegovi treninzi bili nepredvidivi. Niko nije znao da li će se ugasiti svetla u sred treninga, da li će početi da radi sa mačem usred uobičajnog treninga ili će reći učenicima da se nasumično kreću po prostoriji napadajući sve druge. Nije se plašio da sam isproba nove stvari. Pre 8 godina počeo je da vežba mačevanje kao potpuni početnik.

  Svrha njegovog treninga sa oružjem bila je da se kod vežbača postigne spretnost i preciznost kroz konstantno ponavljanje sve dok pokret ne postane spontan i dok ne počnemo da u takvom treningu počnemo da uživamo.

   “Moramo da nastavimo konstantno da se razvijamo i tražimo vlastite odgovore na pitanje šta je to aikido.” - rekao je.

         (Kraća objašnjenja i imena tehnika data u zagradama su redakcijska.)