Ovde
nema dovoljno mesta za sveobuhvatno predstavljanje telesno-duhovne energije koju
u Japanu nazivaju ki. Moguće je, međutim, reći nekoliko misli, suštinskih za
bilo koje razmatranje ratničkih veština, a posebno u knjizi koja je namenjena
zapadnjacima. Neobična je činjenica da je naša kultura jedna od retkih u
istoriji sveta koja nema svakodnevnu reč, ili ideju, odgovarajuću reči “ki”. O
ovom nedostatku se može raspravljati kao zasnovanom na razvitku nauke koja
sadrži “jasnije” zamisli od ove “široke, vitalističke ideje”. Ali ako bi tako
bilo, onda bi se moglo očekivati da nauka bude upućena i sposobna da se suoči sa
onim oblastima za koje se obično “ki” vezuje. Ove oblasti se tiču osnovne
životnosti, mentalnog i emotivnog zdravlja, intuicije, odnosa tela i svesti,
paranormalnih moći, kao i izuzetnih, već pominjanih sposobnosti koje majstori
kija poseduju. Jasno je da Zapadnoj nauci gotovo potpuno nedostaje znanje o ovim
oblastima, kao i sa njima povezanim drugim oblastima.
U poslednje vreme su iznesene pojedine tvrdnje kojima se izjednačavaju i dovode
u vezu određena novija naučna otkrića i ki: na primer, Kirlijanova fotografija,
aure dobijena “snimanjem” predmeta u visokofrekventnom elektromagnetnom polju.
Međutim, mada se ova aura, kao i mnoge druge pojave kakve su krvotok, boja kože,
temperature tela, elektromagnetno i elektrostatičko polje, mikrotreperenja,
menja sa energetskim stanjem subjekta, ne postoji osnova za donošenje zaključka
da je ova aura ki.
Reč za ki u različitim kulturama se obično povezuje i sa rečju “dah” i sa rečju
“duh” povezujući materijalno i nematerijalno. Zaista, latinska reč “spiritus”
takođe znači i “dah”, a ova veza je još uvek prisutna i u našim rečima
“izdahnuti” i “udahnuti” koje imaju dvostruko značenje. U grčkom, reč je
“pneuma”, u sanskritu “prana”, u kineskom “ći”, u Polineziji “mana”, u
hebrejskom “ruah” (ruach), kod Bušmana “n/um” (ovo / predstavlja pucketanje
jezikom). Na Zapadu su u poslednje vreme razvijani različiti izrazi i zamisli,
mada ni jedna nije usvojena kao opšta: “magnetski fluid” Antona Mesmera,
Rajhenbahov (Reichenbach) “od” i W. Rajhov “orgon”.
Ki je
energije neraskidivo spojena sa životom i svešću koja može ostvariti neposredne
učinke i promene u materiji i fizičkim energijama. Zaista, delovanje kija se
često povezuje sa električnim i magnetnim promenama, a ove su izgleda samo
sporedna posledica glavnog dejstvujućeg načela. Ki se može usmeriti svesnom
namerom. Ki se kreće kao dim, kao voda, teče, ima obrazac i “gustinu”, a ipak je
bezobličan. Može se proizvoditi i sakupljati u telu i time povećati sposobnost
za sve vrste delanja i iskustva. Može se osećati njegovo kretanje kroz telo kao
kretanje toplote ili hladnoće, kao lakoća ili otežalost, glatko ili hrapavo,
širenje ili skupljanje. Na planu osećanja on odgovara Frojdovom libidu. Kada se
razvija svesno, najšćešće se oseća prvo u rukama kao toplota, u vidu žmaraca i
otežalosti. Moguće je osećati ruke kao da prolaze kroz magnetno polje; kada se
približe jedna drugoj tako da šake izgledaju kao da drže loptu i lagano se
pomeraju, moguće je osetiti “magnetno polje” između. Ali ovo polje nije doslovno
magnetno polje, ono na koje misle fizičari kada koriste ovu reč, već se to radi
o “životnom magnetizmu”, o polju kija. Sa daljim vežbanjem ki počinje da se
oseća u celim rukama, nogama i u telu, a posebno u predelu tandena (tačke u
donjem stomaku, prim. ured.), takođe se može primetiti oko tela, kako se
prostire između tela i drugih ljudi i stvari na rastojanju. Ovo osećanje postaje
nov način opažanja i delovanja; bolje rečeno, radi se o svesnom otkrivanju
osnovnog, izvornog načina doživljavanja sveta. Tok kija se može osetiti i svesno
usmeriti unutar i oko tela; ovo, prirodno, može uticati na tok kija unutar i oko
drugih ljudi; sa izuzetno razvijenim kijem to može poprimiti vid snažnog
delovanja na mentalna stanja i telesne pokrete, a sa rastojanja i kao vid
psihokineze i telepatske hipnoze.
Ki se razvija kroz svesno povezivanje telesnog kretanja, disanja i usredsređenja
pažnje. U mnogim vežbama za razvijanje kija, telo (pretpostavlja se ispravnog
držanja) se lagano kreće, prelazeći tečno iz pokreta u pokret koji su, kao
obrasci, usklađeni sa prirodnim pokretima skeletnomišićne strukture i sa tokom
kija (ovi se naime podudaraju, budući da su obrasci toka kija, u stvari, podloga
i uzor zgušnjavanja telesne strukture). Ritam disanja se povezuje sa kretanjem,
a svest je uvučena u igru zamišljanjem da je dah sam tok kija, a što može biti
vizualizovano kao zlatan fluid koji prožima i obuhvata delove tela u pokretu
(treba se prisetiti Uešibinog opisa svog transcedentnog doživljaja iz 1926.
prim. ured.) Svest je usredsređena bez napetosti i potpuno otvorena u celokupnom
polju delovanja. Prirodno je da se izvođenje ovakvih vežbi može naučiti samo
kroz neposrednu, ličnu obuku.
Tako razvijen ki može biti pohranjen, obično u hari (u donjem stomaku i
karlici), i voljno usmeren kroz bilo koji poduhvat. U mnogim isceliteljskim
postupcima koristi se usmeravanje kija ka oslabljenim, obolelim mestima, a da bi
se pokrenuo tok kija samog obolelog kroz telo, čime se ponovo uspostavljaju
ispravne funkcije. Kaligrafi usmeravaju svoj ki i unose ga u kretanje četke, a
ratnici u mač.
Upravo kao što se i elektricitet javlja u dva vida, kao visoki napon i mala
struja (na primer, u dalekovodima je struja visokog napona pomoću kojeg se
elektricitet prenosi kilometrima bez velikog utroška) i kao niski napon i velika
struja (koja može usijati neko grejno telo u kući), tako se i ki pokazuje u vidu
različitih “struja” i “napona” - ki “niskog napona i velike struje" ima daleko
jače telesne učinke, a ki “visokog napona i male struje” je mnogo ”eteričniji”,
povezan sa čistom svešću i onostranim (transcendentnim) iskustvima. Tako, kao
što postoji zadatak da se sabere ki, postoji i zadatak da se ”preradi” da se
”podigne njegov napon” i uspostavi veza sa širim, prodornijim nivoima svesti.
Tekst je prenet iz knjige: “The Martial Arts: The Spiritual
Dimensio (Borilačke veštine: Spiritualna dimenzija) Peter Peyne, 1981.
