Boken

Tehnike mača (bokken - boken) i štapa (jo – đo) predstavljaju izuzetno važan i neizostavan deo u proučavanju aikidoa. Sam osnivač Morihej Uešiba je veliki broj kretanja u aikidou preneo iz sistema borenja štapom i mačem. Iako se tehnike sa oružjem ne polažu za učeničke pojaseve, neophodno je predano ih vežbati od prvog dana. Visoki kvalitet škole aikidoa koja se poučava u okviru Aikikai Srbije je velikim delom zasluga upravo vežbanja sa mačem i štapom koji je ostalim aikido školama kod nas gotovo potpuno nepoznat ili se vežba bez naročite sistematičnosti.

Svrha ovog teksta je da vam bude potsetnik u vežbanju i da vam pomogne pri učenju naziva termina vezanih za ovu oblast.

Za trening su Vam potrebni:

Jo, (štap) koji je od drveta, prečnika 2,5 do 3,5 cm i dužine 127 cm.

Boken, (mač) je takođe od drveta i predstavlja imitaciju japanske katane. Dužine je približno 105 cm i nekada se, osim za vežbu, koristio i za borbu.

Tanto, drvena imitacija istoimenog japanskog noža.

Bokken (boken) – mač

Aikido i mač

Od najstarijeg doba pa do naših dana nastale su mnoge veštine borbi uz upotrebu različitog oružja. Veština upotrebe mača razlikovala se od svih drugih. Mač je bio mnogo više od običnog sredstva za ubijanje. Prestavljao je simbol časti i viteštva, bez razlike, u potpuno različitim kulturama. Ko nije čuo za mač Ekskalibur - mač kralja Artura? Na žalost, pojavom vatrenog oružja na Zapadu veština upotrebe mača i borenja hladnim oružjem pada u zaborav, a mač postaje ukras uz paradne uniforme ili eksponat u vitrinama vojnih muzeja.

Katana & wakizashi Na Istoku, u Japanu, dva mača, dugački i kratki, koji su visili o pojasu sa oštrom ivicom nagore, predstavljali su najveće blago samuraja: oni su pokazivali njegov status i bili simbol časti ratnika. Kult mača je u japanskoj istoriji zauzimao visoko mesto. Kao efikasna oštrica za sečenje - nigde u svetu ne prave ni približno tako dobre oštrice kao u Japanu, kao umetničko delo, kao talisman i fetiš, mač samuraja je ulivao jedinstveno poštovanje. U rukama nekog nabusitog i grubog čoveka on je mogao postati oružje kojim se divlja, ali se isto tako verovalo da u rukama stručnjaka koji neguje bushi-no-nasake, ratničko osećanje milosrđa i blagosti, može postati dobroćudan, čak može i očuvati život.

Sredinom prošlog veka kada prestaju feudalni sukobi u Japanu veštine koje su služile za rat (pa time i podučavale kako što veštije ubiti protivnika, a izbeci da vas on povredi) počinju da prerastaju u veštine koje nas uče suprotno ovom - kako živeti potpunije i bolje. Kako borbu sa protivnicima pretočiti u mnogo težu borbu - borbu sa sobom, svojim strahovima, slabostima. Tako nastaju veštine koje danas znamo kao aikido, karate-do, judo, kendo. Značaj hladnog oružja, kao oružja, postaje sve manji.

Od svih ovih veština jedino se u aikidou (zajedno sa kendoom) nastavilo sa proučavanjem tehnika mača. Osnivač aikidoa Morihej Uešiba, čiji se unuk danas nalazi na čelu organizacije kojoj pripadamo, u svojoj mladosti je prošao Jagju školu mača kod učitelja Masakacu Nakajeme. Ova škola mača, njeni stavovi i način borenja presudno su uticali na Ueshibu kada je zaokruživao svoj borilački sistem koji danas nazivamo aikido. Veština mačevanja koja se proučava u okviru aikidoa je u njegovoj osnovi, i iako za laika manje složena od telesnih tehnika, nema za cilj da dopuni kurs obuke aikidoka i da veštinu učini atraktivnijom. Na posebnim treninzima posvećenim tehnikama bokena ( drveni mač -jap.) uče se osnovne vežbe (u parovima ili samostalno), koje u sebi sadrže osnovne sekove, sklanjanja i strategiju borbe mačem. Osnovne vežbe zamišljene kao dogovorene borbe u paru (ima ih šest i zovu se tachi ) sadrže u sebi sve elemente Jagju škole mačevanja. Svi oni koji vežbajući aikido u školama koje iz nepoznavanja tehnika mača ovu oblast zapostavljaju, ili je uopšte ne rade, bivaju uskraćeni za fundamentalne principe koji se kroz mač uče i koji prestravljaju samu suštinu aikidoa.

Saša Obradović, 1995.

Aikido i mač

1. Telesne tehnike sa mačem

TACHI DORI – (oduzimanje mača)
TACHI DORI – (bacanja i tehnike uz pomoć mača, mač je kod torija) (slika 5)
Vežbe izbegavanja i sklanjanja od mača, od jednog ili više napadača.

2. Osnovni elementi mača

Osnovni početni stav sa mačem je migikamae (desna noga napred). Mač se drži uvek sa obe ruke, desna je uvek napred, šake su odozgo. Leva ruka drži za sam kraj mača tako da je mali prst leve ruke ili potpuno na kraju ili iza mača. Telo je okrenuto (kod osnovnog seigan kamae stava) frontalno u odnosu na pravac iz kojeg očekujemo napad. Sekovi i bodovi se vežbaju isključivo sa desnom rukom napred.

3. Osnovni stavovi (kamae)

seigan – osnovni stav, gore opisan. (slika 1)
jodan – visok stav, mač i obe šake su iznad glave (pogledajte sliku desno); (slika 4)
haso – leva noga je napred (hideri kamae, levi stav) mač je uspravno naviše pored glave privučen uz desno rame. (slika 2)
waki – leva noga je napred (hideri kamae) mač i desna ruka su pozadi u produžetku desnog pazuha, sa sečivom nadole ili ustranu.(slika 3)

4. Suburi

Osnovne vežbe sekova i bodova sa mačem zovu se SUBURI. Ima ih sedam:


1. SUBURI
	dizanje mača ravno iznad glave sa korakom unazad i sek po glavi ravno napred, SHOMEN UCHI (slika 4)
2. SUBURI
	slično kao 1. osim što se kod koraka unazad telo zakošuje sklanjajući se sa linije napada, nakon čega se vraća na zamišljenu liniju napada i radi korak se SHOMEN UCHI udarcem.
3. SUBURI
	korak unazad, waki kamae, SHOMEN UCHI sa korakom napred. (slika 3)
4. SUBURI
	sek napred, SHOMEN UCHI sa naizmeničnom promom nogu, jedan sek je sa levom, drugi sa desnom nogom napred.
5. SUBURI
	sek napred sa strane YOKOMEN UCHI, sa naizmeničnom promenom nogu, jedan sek je sa levom, drugi sa desnom nogom napred. Mač se kreće oko glave, “veliki yokomen”
6. SUBURI
	korak unazad, SHOMEN UCHI, zatim tsuki, bod sa tsugi ashi korakom (istom nogom), YOKOMEN UCHI, zatim tsuki, bod sa tsugi ashi korakom.
7. SUBURI
	slično kao 6. samo što se tsuki radi sa korakom napred (promenom stava) na obe strane. Shomen uchi, korak zadnjom nogom - irimi, tsuki.

5. TACHI ili KUMITACHI - vežbe u paru sa mačem

Vežbe u paru (tachi - tači) prenete su iz Jagju škole mačevanja i prestavljaju koreografije borbi mačem u kojima se uvežbavaju predhodni udarci, blokovi i kretanja telom (tai sabaki). Sve ove vežbe imaju i svoje varijante skraćivanja (telesne i varijante mača). Postoje:

ICHI NO TACHI, prvi tachi (slika 6)
NI NI TACHI, drugi tachi (slika 7)
SAN NO TACHI, treći tachi
YON NO TACHI, četvrti tachi
GO NO TACHI, peti tachi (slika 8)
KI-MOSUBINO TACHI, tachi “čvora kija”

Osim ovih, imamo još mnoštvo vežbi sa štapom i mačem u paru ili pojedinačno koje bi bilo necelishodno prepričavati. Knjige “Traditional Aikido” Morihira Saita Senseia objavljene 1973. godine predstavljaju jedno od najznačajnijih aikido izdanja ikada objavljenih. U kompletu od 5 knjiga “Volume 1” i “Volume 2” tiču se tehnika mača i štapa i ako nekad budete u mogućnosti - nabavite ove knjige. Do leta 2008. godine izaći će posebna DVD izdanja sa kompletnom školom štapa, mača i programom za kyu ispite.

Svrha ovog teksta kao i preporučenih knjiga i diskova je na prvom mestu da vam budu podsetnik u vežbanju i da vam pomognu pri učenju naziva termina vezanih za ovu oblast. Na zaboravite, put učenja aikidoa je isključivo fizički treningi što važi podjednako i za aiki ken - tehnike mača i aiki đo - tehnike štapa.

Jo - štap