Neuvežbana Japanka pridružila se AK “Zemun"

Dobar dan! Ja sam Kanoko i is Japan. Ja sam dođila u Beogradu sa moj mužu u Decembar 2001. Ja sam ućila Srpski ali to je verlo zametan. Moja ćerka je rođen u Zvezdara bolnica. Sada ona ima josi jedan godina i Ja mogu da dođem u Aikidu. Ja sam počela aikido u Septembar 28, 2003. i ja se zadovoljim to mnogo

Uh. To je otprilike sve što umem da kažem na srpskom. Pre nego što sam došla ovde, moje znanje o aikidou bilo je veoma ograničeno. Zbog toga sam bila prilično zbunjena oko načina kretanja na svom prvom treningu. Jedino što sam mogla da razumem bili su oni tehnički termini poput “kotegaeshi”, “irimi”, ili “tenkan”, ali izuzev toga uopšte nisam imala nikakvu predstavu o tome šta je sensei Saša govorio. Ali uz postupna uputstva senseija Saše i drugih iskusnijih vežbača, postepeno sam počela bolje da razumevam neka kretanja.

Pošto sam rođena i odrasla u Japanu, imam neke opšte predstave o tome kako aikido ili neke druge borilačke veštine izgledaju u Japanu. Samo sam jednom gledala aikido prikaz na koledžu, tako da ne mogu da generalizujem svoje komentare vezane za aikido treninge u Zemunu. Ali, volela bih da iznesem neka svoja zapažanja. Moj prvi utisak o članovima aikido kluba bio je veoma prijatan: ponašali su se prijatekljski i trudili se da me uključe u zajednicu. Sensei Saša i ostali članovi kluba mnogo su mi pomagali i pokazivali stavove i načine kretanja. Drugo, osetila sam njihovu strast prema aikidou. Bila sam iznenađena i zadivljena činjenicom da neki članovi kluba iako mladi po godinama, vežbaju duže od 10 godina. Verujem da ih je njihova strast nagnala da nastave da se bave aikidoom. Čak i oni koji vežbaju manje od 10 godina izvode tehnike sigurno i samopouzdano. Mnogi su mlađi od mene, ali izgledaju kao da su mojih godina ili stariji od mene. Verujem da je ovo stoga što aikido razvija ki (ili chi) vežbača. Treće, primetila sam neke bele uniforme. Ljudi ovde koriste reč "tatami" za strunjače a "kimono" za bele uniforme. Za Japance, "tatami" označava madrac/prostirku od upletene i čvrsto sabijene slame a "kimono" je japanska tradicionalna nošnja. Belu uniformu za aikido japanci zovu "Do-gi". "Do" znači telo a "gi" je sonantni oblik reči "ki", što je imenički oblik od glagola "kiru" koji znači "nositi". Ali ovdašnje aikidoke drugačije koriste ove termine što meni uopšte ne smeta. I na kraju, nisam osetila nikakvu takmičarsku borilačku energiju u Dojo-u i osećam se dobro ili čak mnogo bolje nakon treninga. Bila sam iznenađena kada sam čula da se i drugi članovi kluba podjednako dobro osećaju.

Pitala sam se zašto aikido čini da se vežbači osećaju dobro. To je stoga što aikido pomaže da se uravnoteže um i telo. Međutim, postoje i drugi sportovi ili vežbe koji promovišu veštinu postizanja ravnoteže. Zbog čega onda aikido čini da se vežbači osećaju dobro? Shvatam da to proizilazi iz porekla aikidoa. Aikido je izveden iz borbenih pokreta samuraja. Samuraji su svakodnevo vežbali pojedinačne pokrete kao deo vežbi za postizanje forme. Osnivač aikidoa, gospodin Morihei Ueshiba preoblikovao je samurajske borbene pokrete u energetske pokrete.U aikido tehnikama izbegavaju se direktni borbeni sukobi. Smatram da je Ueshiba bio pravi samuraj. Kada je Morihei Ueshiba rođen 1883. godine u Japanu je i dalje trajala era socijalne revolucije nakon Meiji restauracije koja je počela 1867 godine. Dugi period vladavine ratničke klase (samuraja) koji je počeo u 10. veku bližio se kraju. To je bio period tranzicije. Japanska vlada je unosila promene u upravljački i društveni sistem kroz modernizaciju i učila je od "zapadnih zemalja", drugim rečima od evropskih zemalja i Amerike. Među japanskim narodom vladala je mešavina konfuzije i otpora ali i idealizovanje "zapadnjačke" kulture. Neki su potpuno poricali vrednosti japanske kulture, a drugi, posebno bivši samuraji ostajali su konzervativni i držali se starih vrednosti. Ali u Japanu je u to vreme bila na delu jača energija pokrenuta modernizacijom koja nije imala mnogo saosećanja prema samurajima. Pronalaženje načina za preživljavanje u smislu hrane i očuvanja ratničkog duha nije bilo lako za samuraje.[1] "Bushido", put ratnika (ratnički način), termin koji se vezuje za samuraje ogledao se u borbenom duhu i časti. Ove vrednosti bile su izraz nekih dubokih ideja konfučijanstva. Pobeda ne znači samo pobeda u fizičkom smislu, snagom, već se u Bushido-u osoba podstiče da teži duhovnom treningu i pobedi nad samim sobom. Samo pobedom nad sobom moguće je ostvariti pobedu nad drugima.[2] Da, ja priznajem da je prirodno težiti da se protivnik u borbi pobedi fizičkom snagom. Ali gospodin Morihei Ueshiba bio je u stanju da preinači svoje osvetničke porive i negativnu energiju koji su se javili nakon što je prisustvovao batinanju svog oca iz političkih razloga i unese duhovni trening u fizički[3]. Ovo je proisteklo iz njegovog jakog osećanja samosvesti.

Jedan od aspekata aikidoa jeste samosvest. Razmišljala sam kako stičemo osećaj samosvesti u aikidou i kako ga primenjujemo na svakodnevni život. Evo mog iskustva. U toku treninga, vežbamo sve pokrete u Wazi ("Waza" su aikido tehnike ili stav), na primer "aihanmi shiho-nage kada protivnik drži moju desnu ruku" izvodi se sa korakom udesno, hvatanjem partnerovog zgloba, još jednim korakom unapred, čime njegovu ruku dovodim u položaj iznad svoje glave, zatim je savijam unazad i bacam ga (nadam se da sam dobro opisala tehniku aihanmi shiho-nage na desnu ruku). Ja to samo izvodim, ili obraćam pažnju na način kako izvodim tu tehniku. Obraćanje pažnje odnosi se na primer na pitanje: "Da li oklevam pri prvom koraku?” Da, radim to. Da li znam zašto oklevam pri prvom koraku? Ne, ne znam, ali sa sličnim situacijama suočavam se i u svom svakodnevnom životu. Moje osećanje samosvesti na aikido treninzima tek počinje da se razvija. Znam da ću otkriti još više o sebi. Ovo nije lak put zato što se suprotstavljam svojoj negativnoj strani. Ali ipak se nadam da će mi aikido treninzi pomoći da svoju energiju dovedem u stanje ravnoteže baš kao što je to učinio gospodin Uešiba.

 

[1] “Japan’s History Study”, Yamakawa Publications, 2003, pp. 323-336

[2] “Nippon: the Land and its People”, Nippon Steel Corporation, 1984, pp. 328-329

[3] “aikido Yoji Fujimoto 7 dan” CD-ROM