Samo dodaj vreme

Darko Novaković

 

Esej je napisan za Ni dan polaganje 2019.

Kao i većina mojih vršnjaka, i ja sam u toku osnovne škole bio fasciniran borilačkim veštinama koje dolaze sa dalekog istoka. Gledali smo filmove Brusa Lija i maštali da i mi budemo vešti kao i on. Nabavljale su se nunčake, štapovi, kupovali časopisi (Crni pojas i Karate bilder). Štap mi je posebno 'ležao'.
Kako su prolazile godine i umnožavale se obaveze, bledele su slike iz ovih časopisa i filmova i smanjivala se zainteresovanost za borilačke veštine. Sa umnožavanjem godina i obaveza obično ide i umnožavanje kilograma, pa sam pred kraj 2009 godine pomislio kako bi mi vežbanje nečega pomoglo u vraćanju kilograma u normalu.

Na internetu sam pronašao sajt Aikido kluba Zemun, kupio kimono i na prvi trening došao spreman za nove pobede. Naravno, ubrzo sam shvatio da mi vežbanje aikidoa neće mnogo pomoći da skinem kilograme, ali mi je pomoglo da pronađem staru ljubav – štap. No, kao što reče pesnik, ''čašu meda još niko ne popi što je čašom žuči ne zagrči, čaša žuči ište čašu meda, smiješane najlakše se piju.'', tu je bila i moja čaša žuči – padovi, posebno mae ukemi. Strah od padova sam uspešno gajio još od časova fizičkog u osnovnoj školi. Ovde su oni bili malo modifikovani, ali to mi nije mnogo pomoglo. Prve godine vežbanja dva puta sam padao na desno rame. Bol je trajao nekoliko godina, a napustio me potpuno spontano, videći da ne odustajem od treninga (valjda po onoj narodnoj – pametniji popušta). Problem nejednakog osećaja u izvođenju tehnika i padova na levu i desnu stranu me nije napuštao godinama. Zbog toga sam često bio isfrustriran. No, bio sam uporan u dolasku na treninge i sada konačno više ne razmišljam o tome na koju stranu padam.

Neprocenjivi su oni trenuci kada posle mnogo vremena i vežbanja neka tehnika ''legne'', proradi. To je nagrada zbog koje vredi vežbati. Ako bih morao da dajem neki savet za kraj, to bi bili uposrnost i redovnost na treninzima, jer neke lekcije ''prorade'' posle mnogo vremena i treninga u rukama i nogama. Tako se meni desilo da posle mnogo godina vežbanja, konačno pravilno uradim katate gedan gaeshi. Uzalud uporna ponavljanja učitelja kako se ovaj udarac štapom pravilno radi – da neke stvari sazru potrebno je vreme – nekada par treninga, nekada nekoliko meseci, a nekome punih osam godina za katate gedan gaeshi!

 

Darko Ninković
1. jul 2019.
Zemun