Do danas je kroz klub prošlo oko 300 članova svih profila i starosne strukture, od čega je pojas dobilo ukupno 117 članova. Od tog broja je I kyu zaslužilo 3 člana, za II kyu je položilo 7 članova, za III kyu 5 članova, za IV kyu 7, za V kyu 24 člana, i najbrojniji VI kyu obuhvata 39 članova. Pošto je mladost uzrasta od 5 do 12 godina oduvek činila najveću lepotu kluba, uvedena je specijalno koncipirana nastava za njih, što povlači i posebno organizovana polaganja sa zvanjima od X do VII kyu-a. Do sada je položilo, za VII kyu 1 član, za VIII kyu 8 članova, za IX kyu 7 i za X kyu 14 članova. Uz napredovanje članova kluba i permanentne reorganizacije na planu njegove brojnosti i ozbiljnosti rada, nezaobilazan je i napredak njegovih instruktora. Tako je Aikido klub “IKEDA” iznedrio i dva II dana; bliži se vreme i za III dan.  Zbog preglednosti, ova statistika je data Tabelom 1.

Tabela 1.  Konačan broj svih pojaseva dobijenih u Aikido klubu “IKEDA” Niš

  Danas aktivno učešće u radu Aikido kluba “IKEDA” uzima blizu šezdeset članova, od čega je gotovo polovina dece. Poseban akcenat je takođe stavljen na rad sa nežnijim polom,  pa su tako skoro 1/3 članova upravo one. Devojke su pronašle svoje mesto, gde zaštićene i obasipane pažnjom mogu da rade na sebi, a da pri tome ne izgube ono najvažnije što ih zapravo čini ženom, u svoj lepoti te reči. Posebno je interesantna činjenica da se često u treniranju svoje dece rado pridruže i roditelji, te tako zajedničkim snagama lakše i brže savlađuju zahtevano. U klubu se posebno neguju pomenuti odnosi i omogućeno je da se na zadovoljstvo svih, ostvari napredak i dece i roditelja. Svi trenutno aktivni članovi kluba prikazani  su Tabelom 2. 

 Tabela 2.  Aktivni članovi Aikido kluba “IKEDA” Niš

Takođe, ne sme da se preskoči i da se ne pomene da dva nova i veoma uspešna kluba Aikido Federacije Srbije potiču iz I.K.E.D.A. Aikido Team-a i da je pred njima, ako se po jutru dan poznaje, veoma uspešna budućnost. Reč je o aikido klubovima ˝Sensei˝ i ˝TenShin˝ koje vode instruktori, do sada najelitniji I.K.E.D.A. članovi. Deo iste te elite još uvek trenira u svom matičnom klubu i priprema teren da krenu putem svojih kolega i drugova iz tima!

      Da li su oni tražili aikido ili je aikido lovio upravo njih…?

 Koordinatori I.K.E.D.A. project-a su Dragan Antić i Igor Strahinić, obojica majstori aikidoa II dan. Rođeni 1973. godine i višegodišnji prijatelji i pre samog uplivavanja u aikido svet, obojica su tragali za istim fizičkim i duhovnim ispunjenjem. Najpre je to bilo padobranstvo a potom i planinarenje sa elementima veranja ili preciznije sve ono što prosečnom svetu diže kosu na glavi a pojedincima adrenalin u krvi. Tako su se usput rađale mnoge ambicije, koje se neguju i sada u onoj meri koliko to današnjica dozvoljava.

Međutim, kao da je tu nešto nedostajalo… Iako nimalo popularan u gradu ili bolje rečeno veoma stran i nepoznat, pa time i teško dodirljiv, sa aikidom su se prvi put susreli početkom 1992. godine i do danas se nisu odvojili ni za tren od njega. Nepoznanica je i samim instruktorima kluba, da li su oni tražili aikido ili je aikido lovio upravo njih?!

Startovali su u jedinom aikido klubu u gradu Nišu koji je propagirao “multidimenzionalni” KI aikido, utemeljen na razmišljanjima Koichi Toheia (X dan), ali “unapređen i izdvojen” i od Tohei-evog aikidoa, kao i od svih ostalih škola generalno. Uspeo je da ih zadrži čak 4 godine. Ipak, ne može da se ne naglasi da je to bilo simpatično vreme. Brojni seminari (od po desetak dana)  u Novom Sadu, Nišu kao i za pamćenje dvadesetodnevni seminar u Đakovici. Na njemu je bilo okupljeno 18 instruktora KI aikidoa iz cele zemlje sa kompletno pokrivenim troškovima i to od strane ljudi albanske nacionalnosti, baš u vreme kada je već ozbiljno buktalo na tom području. Sve te godine, pored aikido tehnike, praksovala se veoma intenzivno i bioenergoterapija, radiestezija, kiatsu i shiatsu, kao i enorman broj testova ki-a. Dobar deo njih potiče iz tradicionalne škole KI aikidoa, ali bez ustručavanja se može reći da bi i sam Tohei “pozavideo i plakao kao dete” da je imao priliku da upozna lično Dubravka Markovića (IX dan).

Po odvajanju od sistema koji im nije u potpunosti pružio ono što je mladom čoveku potrebno, počeli su samostalno i sa prijateljima da praksuju aikido na strunjačama džudo kluba “YU-AK Železničar”, sadašnji JK “92”. Osetivši snagu džudoa, nije bilo solucije a da se ne oprobaju kao borci u ovom sportu. Pune dve godine paralelno se trenirao i aikido kao i džudo kod trenera N. Mladenovića (V dan) i posećivali treninzi samoodbrane kod g. Šepovića (majstor više veština).

Ali, bilo je previše… Prezasićeni svakodnevnim treniranjem, odlučili su da se posvete aikidou otvaranjem sopstvene aikido škole, jer je kreativnost njihovog duha ponajviše mogla da se ispolji baš tu. Međutim, to nije bila ni malo lako ni jeftino izvesti. Informisanost je bila tolika, da se čulo samo za Ljubomira Vračarevića (za njega se uvek čuje!), što je ujedno i ozbiljna zamerka svim ostalim aikido organizacijama, za koje se u to vreme verovalo i da ne postoje. Međutim, posećujući brojne klubove na njihovim redovnim treninzima i seminare po Beogradu, uspostavljani su mnogi kontakti i polako se sklapao aikido puzzle. Tih meseci usledio je i prvi u nizu međunarodnih aikido seminara pod vođstvom Kenjira Yoshigasakia (VII dan).

Seminar sa Kenjiro Yoshigasakiem (BG, 27.-29. marta 1998.)

I na “pragu svoga doma”, na seminaru u Prokuplju, poznanstvo sa V. Vesovićem bilo je presudno za čitav tok daljih događanja. Ovim se polako zaokružava aikido priča. Naredni, mnogobrojni seminari lokalnog karaktera, zatim seminari na međunarodnom nivou sa tehničkim direktorom JAF-e g. Masatomi Ikedom (VII dan) izgradili su zrelost za majstora; tako avgusta 2000. u Aranđelovcu, instruktori AK “IKEDA” Niš dobijaju svoje prvo majstorsko zvanje. Za drugi dan polagali su juna 2002. godine na seminaru u Beogradu kod senseia g. Williama Smith-a (VI dan), koji je inače i tehnički direktor Aikido federacije Srbije i glavni instruktor UKA - United Kingdom Aikikai-a. 

 Seminar sa Masatomi Ikedom (Aranđelovac, avgust 2000.)

  Interesantno je napomenuti da pored angažovanja u radu samog Aikido kluba “IKEDA” iz Niša čiji je predsednik Igor Strahinić a sekretar Dragan Antić, instruktori aktivno učešće uzimaju i u radu same Aikido federacije Srbije. Na mestu potpredsednika Aikikaia Srbije je Dragan Antić koji je pekao svoj zanat i kao popredsednik JAF-e.

 Vidovdanski seminar sa senseiem Smithom (BG, 2002.)

   Zašto I.K.E.D.A. ?

 Utemeljen na izvornim principima i veran tradiciji, AK “Internacionalni Klub Ekološke Dimenzije Aikidoa” za svoj primarni zadatak ima propagiranje i razvoj aikidoa u formi koja je bila i ostaće najuzvišenija snaga opstanka. Mistifikaciju po strani, reč je o ljubavi kao stvaralačkoj sili smisla suštine postojanja. Negovanje ljubavi prema samom sebi i poverenja i poštovanja na idividualnom planu, preduslov je razvoju svih ovih kategorija ka zajedničkom i opštem aspektu.

Otuda i potiče u nazivu samog kluba reč Internacionalni. Sreću kao sklad sveprisutnosti ljubavi integrisanosti, etike i moći u samom aikido treningu, prepoznaju i ljudi drugih nacionalnosti. Tako da pored različite starosne i profilne strukture, I.K.E.D.A. okuplja i grke i francuskinje; nadamo se da tu nije kraj.

U okviru samog kluba osmišljena je i njegova Misija pod nazivom I.K.E.D.A. project čiji zadatak nije baziran samo na širenju aikido tehnike kao kreativne discipline duha i tela, već i na očuvanju i unapređenju radne i životne sredine. Polazeći od načela da svaki oblik postojanja ima pravo na zdravu životnu sredinu i da je ambijentalni sklad često vrlo krhka konstrukcija koju ponekad može da naruši i najnaivnija intervencija, osnovni zadatak ovog projekta je prvenstveno upoznavanje i razvijanje pozitivnog odnosa prema ambijentu i okolini. Jer da bi se odnosili zaista etično prema ambijentu u kojem živimo i radimo ili sa kojim dolazimo u bilo kakav kontakt kojim bi na njega mogli da utičemo, na prvom mestu je nužno da ga upoznamo. Dakle, potrebno je da izvršimo svestranu i realnu procenu svih njegovih gravitacionih, ekoloških i drugih interakcija, kako ne bi iz neznanja, nekom svojom slučajnom i naizgled bezazlenom aktivnošću, doveli do poremećaja.

Tek kada upoznamo i prihvatimo ambijentalne zakonitosti jedne sredine, mi možemo da ih razumemo i negujemo i da koristeći se njima i sami optimalno funkcionišemo. Vodeći računa o okolini koja nas okružuje i ne vršeći destrukciju na životnu sredinu drugih živih bića, a posebno ne oduzimajući Prirodu sopstvenom potomstvu kao što to civilizacija upravo čini, jedini je način za opstanak Planete.

Zato kroz druženja sa prirodom u vidu izleta i planinarenja, kao i redovne treninge van sopstvene sale za vežbanje, pokušava da se napravi spoj naročito mlađeg naraštaja sa onim iz čega smo ponikli i čiji smo nerazdvojiv deo. Sa dozom ekstremizma u pogledu veranja i noćnog planinarenja, rezervisano isključivo za starije i smelije teži se razvijanju istog instikta.

Današnje uzburkano vreme i dinamika koja nas okupira, često ne dozvoljava da naučimo da pratimo i osluškujemo pulsiranje Prirode i Univerzuma. Ovim aktivnostima u okviru projekta, kao i predavanjima na istu temu, teži se uspostavljanju ravnoteže ne samo između duha i tela već i između pojedinca i okoline.

I kako bi to inače trebalo da bude, a nije uvek pravilo, zadatak svake individue je da najpre sredi i počisti ispred svoje kuće. Samim tim je u okviru I.K.E.D.A. project-a poslednjih meseci realizovana i davna zamisao rekonstrukcije svoga dođoa, koja zbog enormnih materijalnih sredstava nije bila ranije ostvariva. Zastakljivanje prozora armiranim i “teško lomljivim staklom”, uvođenje grejanja i bolje osvetljenje, izrada novog kontingenta strunjača, i to sve u 2002. godini, stavilo je AK “IKEDA” na težak test finansijske dovitljivosti. Ipak je mnogo veće zadovoljstvo na treninzima u toploj sali i bez promaje. Trenutno se vežba na 100 m² tatamija, tako da na svakog člana dođe po jedna strunjača. Zadatak za narednu godinu je pored osvežavanja površine pod tatamijem i još jedan materijalni izlet u vidu sređivanja parketa i krečenja sale. Kao već domaćini u OŠ “Ćele Kula” mora i domaćinski da se ponašamo…

Takođe, još jedan od budućih zadataka AK “IKEDA”, koji se spontano nameće, je formiranje IKEDA Extreme Team-a, ali o tome nešto kasnije; za sada tek toliko da se zagolica mašta!

Dakle, svaka sličnost imena kluba sa imenom senseia g. Ikedom, slučajna je i ne namerna!

I.K.E.D.A. project