5 . februar, 2005. godina, subota, 7:30 a.m...

 ...i petoro mladih ljudi, spremnih na akciju, čeka da se uputi u avanturu zvanu osvajanje Trema. Ekipu čine: Marko, Stefan, Nenad, Dragan i Bojana...

8:15 a.m. - Stižemo na poslednju stanicu u Gornjoj Studeni.Vreme skoro savršeno, vedro i relativno toplo. Polako smo se uputili ka izletištu zvanom Bojanine vode. Prekrasno ime za jedno izletište, zar ne?

9:50 a.m. - Nakon manjeg (a za pojedine i malo većeg napora) stižemo do planinarskog doma na Bojaninim vodama. Konačno, malo predaha. Pojedini članovi mini-ekspedicije su se ozbiljno zamislili da li će nastaviti dalje ili ne, ali  momci su uspeli da JE ubede da krene dalje. I nije se pokajala...

10:20 a.m. - Krećemo! Vreme i dalje prilično povoljno i obećava dobre uslove za uspon... Lagano osvajamo prostore istovremeno uživajući u pogledu koji nam pruža netaknuta priroda. Prolazimo pored grupice  rekreativaca koji se vrlo vešto spuštaju niz prilično strmu stazu u blizini odmarališta.

Nastavljamo dalje stazom koju nam je, bog ih blagoslovio, utabala grupa planinara iz Novog Sada koji su krenuli mnogo ranije i kao i mi želeli da upoznaju lepote Suve planine zimi i osvoje Trem. Priroda oko nas-čarobna! Sve deluje savršeno mirno i belo, čisto i spokojno. Sneg, koji je, uzgred bio prilično napadao, škripi pod nogama petoro avanturista, između kojih ide lagana priča... U vazduhu se oseća miris zime koja lagano štipa za obraze i noseve...

13:00 p.m. - ...napredujemo sve dublje i dublje u srce šume. Magla postaje sve gušća a put sve naporniji... Smenjuju se usponi, strmine, nizbrdice... Brojna oborena stabla nam se nalaze na putu, te moramo da ih preskačemo, provlačimo se ispod njih, padamo, kližemo niz strmine... Ludo, burazeru, ludo!

13:30 p.m. - Lokacija: Devojački grob. Konačno, još jedna pauza. Razgovor polako jenjava, jer nas umor lagano savladava... Krećemo u osvajanje druge, završne deonice puta ka Tremu. Put postaje sve teži a magla sve gušća. Srećemo se sa grupom od tridesetak planinara iz Novog Sada, naših predhodnika koji su upoznali lepote Trema i koji nam daju instrukcije i informacije o putu  koji nam predstoji. I gle, iznenađenja! Jedan od članova ekipe iz Novog Sada prepoznaje „I.K.E.D.A eXtreme team“! “... vi ste aikidoke iz Niša, zar ne?“  Sjajno!

Puni ponosa nastavljamo dalje!!! Uspon je sve teži i komplikovaniji. Nailazimo na brojne prepreke; snegom prekrivene stene, zatrpane rupe, klizišta...

15:55 p.m. - ...na 100 m od Trema. Šta se desilo? Magla se odjedared potpuno digla. Nebo iznad nas kristalno vedro. Ispred grupice umornih penjača gordo se uzdiže jedan od najlepših        vrhova u ovim krajevima. Zove, mami... Noge su sve teže, kretanje sve sporije... Čini se da se sa svakim korakom vrh sve više udaljava. Kakav apsurd!

16:00 p.m. - Juhuuuu! Evo nas! To je to! Uživajte u prizoru!!!

 16:05 p.m. - Vetar je duvao velikom brzinom te naša mala ekspedicija nije izdržala da uživa duže od pet minuta u lepoti suncem okupanog prizora. Pošto nam se već krv ledila u žilama, pohitali smo natrag, umorni ali prezadovoljni i puni ponosa što smo savladali prepreke koje nam je servirala majka Priroda.

18:00 p.m. - ...negde u šumi. Noć. Tišina... Čuju se samo koraci naše ekspedicijice kako grabe ka planinarskom domu na Bojaninim vodama... Put nam osvetljava (pored baterijske lampe) i bezbroj zvezdica koje su se rasule vedrim zimskim nebom. Božanstveno!!!

18:45 p.m. - Lokacija: planinarski dom. Čaj, kafa, toplota... Milina! Nakon kraćeg odmora krećemo nazad u civilizaciju: vraćamo se u Niš, prepuni utisaka sa uspona koji smo savladali!

Eto, toliko. Nadamo se da ćete nam se pridružiti u nekom od narednih osvajanja Trema i ostalih lepota južnih krajeva Srbije.

   Bojana&I.K.E.D.A. eXtreme Team

(15. mart 2005.)