|
Iz perspektive
"Žao mi je, pokušaj ponovo“
Sа моје tаčkе
glеdišta, tо је trebalo da bude još jedan u nizu seminara.
Jedinstvena prilika da se nauči nešto novo ali i ponovo vidi sa
dragim ljudima, malo porazgovara i ozbiljno provežba.
Tako je i počelo. Kao još jedna
prilika da se družimo i vežbamo.
Ali! E, to "ali" sad sledi.
Ovaj seminar je trebalo da za mene bude poseban i iz još jednog
razloga. Ispunio sam svoj vremenski uslov za polaganje za
majstorski pojas zvanja drugi dan (ni dan), i trebalo je da
polažem (i položim) čime bih obeležio jaš jedan stepen
napredovanja u veštini do koje mi je stalo.
I krenulo je. Prvo prozivka
budućih majstora i njihovo polaganje, a potom nas, majstora
željnih napredovanja u znanju i zvanju. Sam tok polaganja ne
želim da komentarišem. Svako je dao onoliko koliko je mogao,
hteo i znao... Usledio je još jedan trening a potom čitanje
rezultata.
Znao sam da ću sigurno bito
poslednji u prozivci jer sam bio poslednji i
prilikom polaganja pa sam "strpljivo" čekao i slušao
rezultate drugih. Dobro je počelo... shodan, shodan.... nidan,
nidan.... i na kraju ja:
"Žao mi je, pokušaj
ponovo (Please try again)".
Neverica. Šta reče?!?!?!?!?!?!?!
(odjekivalo je u meni). Ta rečenica me dobro mlatnula. Kao tori
za ovog ukea nisam bio spreman. Tačnije, verovao sam da se sa
ovim ukeom nikad neću susresti. To meni ne bi trebalo da se
dogodi......
Ali dogodilo se ...
I.... šta sad?
Gomila negativnih osećanja koja
sam tek sada, sa male vremenske razdaljine, spreman da
analiziram i prokomentarišem.
Osećanja:
Ljutnja
i bes: Gotovo istovrtemeno su me prožela oba. Tek
sada shvatam koliko sam slabo napredovao u veštini koju volim. Ni
jedna od njih ne treba da odslikava jednog aikidoku, a naročito
ne majstora, ma kog zvanja. Sam aikido predstavlja put pozitivne
energije, ljubavi i razumevanja. A ja?
Pa, da pokušam ponovo?
Ljubomora
i zavist: Kako su oni prošli
a ja sam pao? Ponovo
shvatam koliko sam slabo napredovao u veštini koju volim. Sam
aikido nikada ne potencira rivalstvo i takmičenje. Svako od nas
je u aikidou kao i u životu jedinka za sebe, snažna da deluje
sama a stvorena da deluje u zajednici. Aikido nema protivnika
već samo ideju napretka i razvoja. Svakog za sebe, a onda i svih
zajedno. Zašto oni? Zato što su napredovali u odnosu na
sebe. Zašto ne ja? Jer nisam bio bolji
od sebe. Ponovo, pa da pokušam ponovo?
Slabost
i nesigurnost: "Ono što me ne ubije, čini me jačim".
Kako sam porastao na selu, u poljoprivrednom domaćinstvu, moj
otac je često govorio: "Kada budeš
dovoljno jak i vešt moći ćeš da radiš ... to i to".
A šta sada? Kako ću pokazati nekom da vredim i zaslužujem
njegovo vreme da mi pokaže i pomogne u mom napredovanju a da
nije to iz sažaljenja? Kada sam se
zaposlio često sam čuo rečenicu:"Njegovo
znanje i rad može da procenjuje samo neko ko je bolji od
njega..." iako to često nije imalo veze sa odnosom bolji i
lošiji. A šta sad? Kako da zaslužim nečije poverenje i prenesem
svoje znanje na one koji znaju malo manje od mene?
Još jednom shvatam koliko sam slabo napredovao u veštini koju
volim. Već na prvom treningu iza seminara i radu sa drugarima iz
kluba shvatio sam da oni i ne razmišljaju o tome koji rang ili
status imam, već šta znam i na koji način sam spreman da to malo
znanja prenesem i na njih koji znaju manje ili drugačije od
mene. Aikido tome i uči. Ne cenimo ljude prema onome ko su i šta
su, već kakvi su.
Na kraju najbitnije što sam
naučio je da aikidoke ma kog pola, uzrasta, zvanja ili znanja i
umeća bili predstavljaju jednu veliku grupu dobrih ljudi koji su
tu i onda kada su ti najpotrebniji da te ohrabre i podrže.
Razni ljudi će ovaj moj tekst
komentarisati na različite načine i ja ih neću sprečavati u
tome. Sa moje tačke gledišta on samo predstavlja skromni pokušaj
da svoj "poraz"
predvorim u naučenu lekciju. Jer tek sada
shvatam šta je sensei Filip Smit mislio kada je jednom prilikom
objašnjavao zašto se kaže "pokušajte ponovo",
a ne "pali ste" tj. niste uspeli
(failed). U aikidou, kao i u
stvarnom životu, niste uspeli samo onda ako niste pokušali
(ponovo).
Iskreno i od srca čestitam
svima koji su položili, ali i onima koji su pali, preživeli
smo....
Da probamo ponovo....
u Beogradu,
29.05.2008. godine
Vlade Satarić,
shodan
(nidan
– žao mi je,
pokušaj ponovo)
|
