|
(Ne) razmišljajući o ukemiju
„Među
mojim bivšim učenicima bio je jedan koji se posebno isticao,
mladić po imenu Širo Saigo.
On je bio među onim koga su najviše puta bacali za vreme
treninga. Onda je naučio šta treba da radi kada ga bace i kako
da se izvuče, pa je na kraju prestao da se brine što ga
obaraju.... Saigo nije razmišljao o tome šta treba da se desi
ako ga obore. Pošto je uglavnom tokom treninga napadao,
protivnik je zauzimao odbrambeni stav, napad mu je bio oslabljen
pa je Saigo mogao da izvede tehniku kako je želeo“
Sastavni deo
treninga svakog aikidoke su i padovi ili ukemiji i predstavalju
bitan deo njihovog vežbanja/treninga. Kako kažu neki iskusni
majstori, ukemiji predstavljaju umetnost pada kao odgovor na
tehniku. Dobar ukemi je primenljiv u svakom trenutku i njegov
pravilan razvoj kao i razvoj samih tehnika i te tako zaslužuje
podjednaku pažnju. Dobro uvežban ukemi znači i dobro razumevanje
same aikido tehnike tj. njenog principa.
Mesto
susreta istoka i zapada često je i mesto mimoilaženja shvatanja
i stavova. Kulturološke, sociološke i političke razlike
prožimaju sve aspekte društva te samim tim zalaze i u svet
borilačkih veština. Razlike svakako postoje, ali načini
razmišljanja se svode na isto, postizanje savršenstva.
Kako smo mi
u svojoj istoriji imali i sledbenike nevernog Tome često smo
skloni da se, kada govorimo o ukemiju, bavimo njegovom formom i
onim vidljivim ali nikako i njegovom idejom. Upravo to i jeste
problem - mesto susreta ideje i forme ujedno je često i mesto
njihovog razilaženja, iako se bave istim. Ukemijem.
Bavljenje
formom, snagom i efikasnošću bez ideje koju ukemi nosi, gubimo
njegovu svrhu. Ukemi postaje samo puki odraz u ogledalu. Videvši
taj odraz u ogledalu, često donosimo odluke o tome šta je
ispravno i koji su to argumenti kojim se ta ispravnost
potkrepljuje. „Zapadnjaci“ su skloni prosuđivanju forme tehnika,
pa samim tim i kako ukemiji izgledaju. Njihova lepota i oblik su
gotovo najbitniji ali ne uvek i njihova ideja.
Okupirani
formom zaboravljamo svrhu i iskonsku ideju treniranja svakog
pada a to je sposobnost ustajanja. Pad ne služi kraju već
ponovnom početku tehnike. Nerazmišljajući o padu, razmišljamo o
ustajanju. Nerazmišljajući o trenutku, ramišljamo o onome što ga
čini i onome što sledi iza njega. Vežbati pad znači biti spreman
na njega. Upravo mislim da je to ideja o kojoj govori sense Kan:
“Saigo nije razmišljao o tome šta treba da se desi ako ga
obore...”. Jednostavno će ustati i krenuti dalje. Ideja pada
nije u predaji već u novom početku i novoj prilici.
Savladati
ukemi znači biti svestan svog okruženja, a biti svestan
okruženja znači imati mogućnost da se njime bavimo i na njega
utičemo. Vrba se savija samo onoliko koliko vetar duva, kada
vetar stane ona se vraća u prvobitni položaj, nepovređena, i
spremna za nove vetrove.
Vlade Satarić,
nidan
|
