Šinto i ogledalo

   Japanska Šinto religija nema svetu knjigu nalik Bibliji ili Kuranu  ali ima dva sveta teksta iz VIII veka koji se zovu Kođiki i Nihongi. U to doba, car Temu se zabrinuo da bi se drevne priče o božanskom poreklu carske loze mogle izgubiti i dao je da se one zapišu. Temuova naslednica, carica Gemei nastavila je započeto i dala je da se zapiše usmena istorija koje se prenosila u narodu. Prva knjiga Kođiki ili “Zapisi o dnevnim stvarima” obuhvatila je zapise o carskoj lozi, knjiga Nihongi ili “Hronika o Japanu” opisala je božansko poreklo Japana. Slično kao i kod hrišćanskih jevanđelja, verzije istih priča u ova dva spisa donekle se razlikuju.

   Prema Šinto verovanju univerzum je oduvek postojao kao uljevito, trskom pokriveno more. Jednog dana se more podelilo na nebo, zemlju i more, i “Jomi cu kuni” - zemlju mraka.

   Dok se taj burni cirkus dešavao iz mora su izronila tri kamija tj. boga i popela se na nebo. Vremenom su počeli da se razmnožavaju i danas ih ima bezbroj ali konačno mnogo! Slobodno pročitajte još jednom poslednju rečenicu! Peti par koji se rodio u tom procesu deljenja bili su Izanagi i Izanami koji su  nakon venčanja dobili mnoge bogove kao decu ali su stvorili i ostrva Japana. Nakon melodramskih događaja gde ima i umiranja i odlaska u svet mrtvih kao i povratka iz istog, sad već samac Izanagi je, osećajući se prljavo, otišao na kupanje i u tom činu je nastalo takođe mnoštvo bogova – neki od njegove odeće, od pranja nosa rodio se recimo bog oluje i najzad, dok je prao levo oko, rodila se Amaterasu Omikami – “nebeski sjajni kami”, boginja Sunca. U njenu čast se i Japan naziva Zemljom islazećeg sunca.

Amaterasu (天照)  je nakon burnih sukoba sa svojim bratom probisvetom, bogom oluje Susanovom u jednom trenutku rešila da se povuče u pećinu. Svađa koje je predhodila ovom mučnom događaju liči na našu domaću svakodnevnicu – završena je tako što je brat sestru gađao kožom živog odranog nebeskog konja nakon čega je seo i smejao joj se!

   Nakon ovog događaja ona ulazi u pećinu i nestaje sunca, plodova i svega što ide uz nju, zli duhovi zavladali su svetom. Drugi kamiji, njih tačno 8.000.000 su se skupili, napravili ispred pećine zabavu rešivši da je izmame napolje. Doneli su joj pred ulaz od pećine sjajan nakit  i rekli joj da izađe pošto se pojavila lepša cica od nje. Kad je Amaterasu izašla, najzad smo došli do onog zbog čega je i pomenuta cela ova priča – stavili su ispred nje OGLEDALO i ona je ugledala po prvi put svoje prelepo lice. Dok je trajao taj proces njenog čuđenja sopstvenom lepotom, zatvorili su joj prolaz ubuduće u pećinu – sunce će zauvek biti na zemlji, a ogledalo i nakit postaće ubuduće simboli njene nebeske moći. Na zimski solsticijum ("kada sunce stoji", zimska kratkodnevnica) slavi se njen izlazak iz pećine i smatra se da se tada ona negde oko nas skriva.

   Svi japanski carevi smatrali su se potomcima boginje Amaterasu, ili čak njenim sinovima.

   Sve ove priče neodoljivo podsećaju na antičke legende. Šinto naravno sadrži i mnogo toga pohranjenog u narodnim verovanjima koja i danas žive u Japanu.

   Mi smo slična verovanja uglavnom održali u: “pomeri se s mesta” – bajalici kojom teramo zloduhe, naše "kamije" i uroke ili “kucni u drvo, da ne čuje zlo”, kao i u sličnim (prazno)verovanjima – uz u nekim slučajevima osudu ili tolerisanje zvaničnih duhovnih konfesijalnih “provajdera“. Vile, rusalke, crveni konci i ostale rekvizite izlaze iz teme ovog teksta koji je ponajpre priča o Japanu.
 

Danas se u Japanu proslavlja četrnaest nacionalnih praznika u toku godine:

• Prvog januara je “Nova godina“ (Ganjitsu);

• drugog ponedeljka u januaru se slavi “Dan sazrevanja“. Ovog dana se čestita svima onima koji su postali punoletni (napunili 20 godina) da bi se ohrabrili da preuzmu odgovornost za svoj život;

• zatim sledi 11. februar, “Dan osnivanja nacije“, kada je prema legendi, Car Đimu osnovao Japan 660. pne;

• oko 21. marta, Japanci slave prolećnu ravnodnevnicu;

• dana 3. maja slavi se “Dan ustavnosti“;

• dana 4. maja sledi još jedan praznik u vezi s prirodom: “Dan zelenila“, tokom kojeg se slavi jedinstvo ljudi sa prirodom;

• odmah sutradan, 5. maja, sledi “Dan dece“, kada se proslavlja zdrav razvoj dece, njihova dobrobit i razvoj njihove ličnosti;

• trećeg ponedeljka juna je “Dan pomorstva“, odnosno Dan zahvalnosti Japana okeanu i morima;

• treći ponedeljak septembra je “Dan poštovanja prema starijima“, kada im se izražava zahvalnost i želi dug život;

• 23. ili 24 septembra, kako već pada koje godine, u Japanu se proslavlja jesenja ravnodnevnica;

• drugi ponedeljak u oktobru je “Dan zdravlja i sporta“;

• treći novembar je “Dan kulture“;

• zatim 23. novembra pada “Dan zahvalnosti radnicima i radu“, kada se izražava poštovanje prema radu, proizvodnji, zahvalnosti za tuđi trud;

• konačno, slavi se i 23. decembar kao Carev rođendan, što je promenljivi datum, prema tome kada se aktuelni car rodio, naravno.