Lao Ce ili Lao C’

Lao C’ ili Lao Ce (oko 570. p.n.e. – oko 470. p.n.e.) Jedan od najznačajnijih starih kineskih filozofa. Nema pouzdanih podataka o njemu kao istorijskoj ličnosti. Tradicionalno, prihvata se da je živeo u VI veku pre nove ere, ali ga savremeni naučnici smeštaju u period IV veka pre nove ere, u period Zaraćenih država. On se smatra autorom ključnog dela taoizma “Knjige o Putu i Vrlini”. Lao Ce je živeo verovatno u vreme Sidarte Gaotame Bude na Istoku, Periklea u Grčkoj a izvesno je u vreme Konfučija u Kini.

Lao Ce (Lao C’)

O Lao Ceu kao istorijskoj ličnosti nema pouzdanih podataka. Sve što se zna o njemu preuzeto je iz kineske tradicije i iz njegove biografije u Istorijskim zapisima S’-ma Čijena, koji su pisani od 109. godine p.n.e. do 91. godine p.n.e. Prema ovim izvorima, Lao C’ je bio stariji savremenik Konfučija. Rođen je u prefekturi Ku, u državi Ču, današnjoj kineskoj provinciji H’-nan. Po legendi, rodio se star tj. sedokos, pošto je prethodno proveo osam (ili čak osamdeset) godina u majčinoj utrobi. Radio je kao arhivar u Carskoj biblioteci dinastije Džou u Luo-jangu, tadašnjoj prestonici Kine. Po predanju, kada je napustio državnu službu, otišao je na vodenom bivolu (zebuu) u državu Čin, a odatle nestao u pustinji. Stražar na najzapadnijoj kapiji države Čin ga je zamolio da zapiše svoje učenje pre nego što se zaputi u pustinju. Lao C’ ga je poslušao i tako je nastala Knjiga o Putu i Vrlini. Lao C’ ju je napisao za tri dana a onda je otišao u pustinju i o njemu se više ništa nije čulo. Nema pouzdanih podataka o njegovoj smrti osim legendi da je živeo, kako već biva kod narodnih predanja, sto šezdeset ili dvesta godina.

Lao Ce i Konfučije

U pomenutim S’-ma Čijenovim Istorijskim zapisima opisan je i susret Lao C’-a i Konfučija. Dok je Lao C’ radio kao arhivar u Carskoj biblioteci, Konfučije se sreo sa njim, i razgovarali su o ritualima i obožavanju predaka (pogledajte tekst u Konfučiju objavljen u Biletenu br.6). Lao C’ je rekao Konfučiju: „Kosti ljudi o kojima govoriš odavno su pretvorene u prah, i samo njihove reči ostaju. Ako je vreme za čoveka pogodno, biće uspešan; ako nije, neće biti. Uspešan trgovac sakriva svoje bogatstvo od drugih, a karakteran i plemenit čovek će se praviti bezumnim. Stoga, trebalo bi da se odrekneš svog ponosa, svojih želja, taštine i preteranih htenja. Oni su za tebe beskorisni.” Posle njihovog susreta, Konfučije je učenicima rekao: „Znam kako ptice lete, kako ribe plivaju i kako životinje trče. Ali ono što trči može biti uhvaćeno u zamku, ono što pliva može biti uhvaćeno na udicu, a ono što leti može biti oboreno strelom. A ko zna kako zmajevi jašu na vetrovima i uzdižu se kroz oblake do nebesa? Danas sam sreo Lao C’-a i mogu ga uporediti samo sa zmajem.”

 

Taoizam (Daoizam)

Jedan od najvažnijih utemeljitelja taoizma bio je Lao Ce. Lao Ce je poučavao da ljudi treba da žive u harmoniji sa prirodom. On je naglašavao važnost jednostavnog života i održanje ravnoteže sa prirodom, pri čemu se nije slagao sa Konfučijevim uverenjem da su u jednom društvu najvažniji snažna porodica i država. On nije verovao u zakone i poučavao je da je najbolji način života ne preduzimati nikakve snažne, protivprirodne akcije. Temeljno delo taoizma je Tao Te Đing, knjiga koja se često prevodi kao “Knjiga Puta i Vrline”. Središnji pojam taoizma je Tao ili Dao, (na slici gore, u japanu se čita kao do). Tao je nepromenjiv, pre je svih stvari. Od njega potiču nebo i zemlja, kao dva pola. Muški princip Jang (duh, dobro, ljubav, svetlo) i ženski princip Jin (materija, zlo, mržnja, mrak), koji zajedno održavaju sklad sveta u neprestanom menjanju. Ovaj princip dualizma utkan je u poimanje sveta i života, shvatanje ljudskog zdravlje vezanog za protok energije i njeno uravnoteženje. Taoisti Tao tumače kao princip kontinuiteta u večno menjajućem Univerzumu. Kao religija, Taoizam se utemeljuje tek u 2.veku n.e. mnogo posle Lao Cea. Za razliku od velikih zapadnjačkih religija, taoizam nema jednog boga ni proroka osnivača. Jedno od glavnih verovanja taoizma je da svaka osoba treba da sledi sopstveni put ka Taou, ili „životnom putu”. Univerzalan, a ipak veoma lične prirode, taoizam je imao značajnog uticaja na duhovni život mnogih kultura, kako u Aziji, tako i širom sveta.

 

Simbol Taoizma (iznad) je Jin Jang (Yin -Yang) i predstavlja dve glavne suprotstavljene, ali komplementarne sile koje se nalaze u svemu u svemiru. Jin je “crno”, a jang „belo“ i oni prouzrokuju sve što se događa. Oni nisu potpuno crni, niti beli i ne mogu da postoje jedno bez drugog.

 

• Poznavati druge jeste inteligencija;
  poznavati sebe prava je mudrost.
  Kontrola drugih je snaga;
  kontrola sebe samog prava je moć.
• Milost i nemilost uzrok su straha. Što cenimo i
  čega se bojimo, u nama je samima.
• Putovanje od hiljadu milja počinje prvim korakom.
• Svet možemo upoznati, a da i ne otvorimo vrata.
  Smisao neba možemo dokučiti, a da i ne pogledamo kroz prozor.
• Pazite na svoje misli; one su početak postupaka.
• Znati da znaš ono sto znaš, i da ne znaš ono sto ne znaš - eto ti najvećeg znanja.
• Jedno jedino “evo ti” vredi više nego deset
  "neka ti Bog pomogne”.
• Istinite reči nisu lepe (za uho),
  lepe reči (za uho, obično) nisu istinite.
• Onaj koji odmah svakom odobrava retko će kad
  moći da kaže i vlastitu reč.
• Nametati svoju volju drugima jeste nasilje,
  a nametati sebe sama vrhunac je nasilja.
• Ko želi slatko, treba podneti i gorko.
• Mudrac pokreće sve (stvari) ali ne (misli) da (u bilo čemu) ima moć (nad njima), uspeva ali ne ističe (lični) uspeh, ne žudi da pokaže (nimalo od svojih) sposobnosti.
• Kao što je strast glas tela,
  tako je savest glas duše.
• Od zemlje se prave lonci
  ali ona praznina u njemu daje svojstva loncu.
• Ko se raduje pobedi, veseliće se ubijanju,
  a ko se veseli ubijanju, na svetu je pogrešio svoj cilj.
  Ko je mnogo ubijao, neka mrtve oplakuje suzama,
  neka pobedu slavi kao žalost.
• Nežnost savladava snagu.