Tekst je prenet iz knjige:  "Veština ratovanja", Sun Cu Wu-a

Oko 500 godine pre naše ere Kinez Sun Cu napisao je delo "VEŠTINA RATOVANJA", najstariju na svetu raspravu iz oblasti vojne misli. Sun Cu Vu (Sun Tzu Wu)  je rođen u državi Či (dinastija Či je vladala Kinom skoro hiljadu godina 1122.- 256 p.n.e.) i o njemu ima vrlo malo podataka, tako da je čak i njegovo postojanje bilo predmetom mnogih sumnji. 
"VEŠTINA RATOVANJA" izaziva pažnju, vekovima, kako naučnika i književnika tako i vojnika i svih koji se zanimaju za borenje. Mnoga od ovih razmišljanja lako se mogu preneti i u mnoge druge oblasti života, sasvim izvan vojne veštine.

"Vešt napadu je onaj komandant čiji protivnik ne bi znao šta da brani;
vešt odbrani je onaj čiji protivnik ne bi znao šta da napada"

Iz četvrtog poglavlja, Taktička uputstva, od ukupno trinaest, prenosim misli o taktičkim upustvima i o tome kako izbeći poraz, Sun Cu nas uči:

Dobri su borci, u stara vremena,
najpre sebe spremali da ih neprijatelj ne bi bio kadar pobediti, a
zatim su vrebali mogućnost da pobede neprijatelja.

U vašim je rukama da se sami sačuvate od poraza, a priliku da pobedite
neprijatelja pružaće vam sam neprijatelj.

Na taj način, dobar je borac u stanju da sebe samog sačuva od poraza,
ali poraz neprijatelja ne zavisi od vas.

Otud izreka: Možemo znati kako se pobedjuje,
a da ne budemo u stanju da pobedimo.

Težnja da se osiguramo od poraza nameće nam odbrambenu taktiku; težnja da
pobedimo neprijatelja traži od nas da predjemo u napad.

Oslanjati se na odbranu znak je nedovoljne snage;
napadati, odraz je izobilja snage.

General koji je vešt u odbrani prikriva se u najskrivenijim delovima
zemlje; onaj koji je vešt u napadu svetleće sa najviših visina neba. Tako i
mi možemo birati: da se sačuvamo ili da izvojujemo potpunu pobedu.

Sagledati pobedu onda kada je i prosečan čovek vidi, nije vrhunac mudrosti.
Nije vrhunac mudrosti ni u tome da pobedimo i da cela imperija pri tom
kliče: "Slava Tebi, pobedniče!"

Podići sa zemlje jesenji list nije znak velike snage; videti sunce i mesec
nije dokaz oštra vida; čuti grmljavinu groma nije dokaz izvežbana sluha.
Naši preci nisu nazivali veštim borcem onog koji je samo pobedjivao,
već onoga koji je sa lakoćom sticao pobede.

Pobede njegove nisu mu donele uvažavanje ni da je mudar ni da je hrabar.
On je pobedjivao, jer nije dopuštao da mu se potkrade greška.
Izbeći greške znači učvrstiti izvesnost pobede,
a to dalje znači pobediti neprijatelja koji je već pobedjen

Iz trećeg poglavlja, Vođenje rata, prenosim misli o vladaru i vojsci. Sun Cu nas uči:

Tri su puta kojima vladar može da nanese nesreću svojoj vojsci:

• ako naređuje vojsci da nastupa ili da odstupa, a nije svestan toga da vojska nije u stanju da izvrši njegovo naređenje, već je to naređenje samo sputava;

• ako pokušava da rukovodi vojskom na isti način kojima se upravlja državom, ne poznajuđi prilike pod kojima vojska živi;

• ako svojim oficirima izdaje zadatke ne vodeći pri tome, usled nepoznavanja vojnih načela, računa da dejstva treba prilagoditi okolnostima.

- Pobediće onaj koji zna kada se treba boriti i kada se ne treba boriti;

- pobediće onaj ko zna da rukovodi i nadmoćnijom i slabijom snagom;

- pobediće onaj čija je vojska prožeta jednim duhom u svim redovima svojim;

- pobediće onaj ko pripremajući sebe, čeka da napadne neprijatelja nepripremljenog;

- pobediće onaj koji ima vojničkog znanja i kome njegov vladar ne smeta u poslu.

Otud izreka: 
Ako poznajete neprijatelja i samog sebe, onda se ne treba bojati ishoda stotinu bitaka. Ako poznajete samo sebe, a ne poznajete neprijatelja, za svaku dobijenu bitku pretrpećete po jedan poraz. Međutim, ukoliko ne poznajete ni neprijatelja ni samoga sebe, vi ćete podleći u svakom susretu.

I na kraju, iz osmog poglavlja, o Taktičkim situacijama  Sun Cu nas uči:

Ima pet opasnih mana koje mogu da se potkradu nekom generalu:

• bezbrižnost, ona vodi do rasula;

• kukavičluk, on vodi u ropstvo;

• žestina, koja se uvredama razdražuje;

• osetljivost za sopstvenu čast, koja je nalik na sramežljivost;

• preterano staranje o ljudima, što će ga izložiti neugodnostima i nespokojstvu.
  

Kada neka vojska pretrpi poraz, a njen vođa pogine, onda uzrok tome treba sa sigurnošću tražiti između ovih pet mana. Neka one budu predmetom razmišljanja . .