Trenutno ne na strunjačama ali i dalje moralno i duhovno i te kako sa nama: Slobodan Tabaković  (3.kyu) i Aleksandar Karišik (2.dan) u Mn, U.S.A, Dejan Tešić  (3.kyu) u Australiji, Jelena Opančina (4.kyu) u Texas-u U.S.A.

Dr. Zloh Mire, 4.dan, London, Engleska	Slobodan Jančić, 1.dan, Brisbane, Australija
Darko Vučetić, 4.dan, Cape Town, Južna Afrika	Nur Bakbergenov, 1.dan, Almaty, Kazakstan
Atif A. M. Amin, 2.dan, Amman, Jordan

    Dr. Zloh Mire, 4.dan, London, Engleska,

  YMCA Aikido Club in Walthamstow, London

Aikidom sam počeo da se bavim u novembru 1982. Moj prvi aikido učitelj je bio Njegoš Đaković. Pored toga, zajedno sa drugim ljubiteljima ove prelepe veštine išli smo od Dojo-a do Dojo-a u Beogradu i vežbali pod instrukcijama pokojnog Jovice Stanojevića, Velibora Vesovića, Draga Bogdanovića i Dragiše Jocića. Zbog selidbe van Beograda i privatnih obaveza nisam uspevao da odlazim na treninge, ali mi je ostala velika želja da se bavim aikidom.

Životni put me je naneo u London. Bio sam impresioniran sa velićinom i raznovrsnošću koji ovaj grad nudi. Međutim, zbog veličine grada sve je razuđeno i izuzetno je bilo teško doći do informacija o postojećim klubovima. Nisam znao kome da se obratim za informacije, bilo je to mračno doba pre pojave Interneta. Broj aikido klubova u Londonu nije mali, ali kao i svuda ti klubovi pripadaju različitim asocijacijama.
Okušao sam se u KI - Aikido klubu, Aikido klubu pridruženom  religioznoj organizaciji, Ju-jutsy klubu, dobio informacije o Iwama Ryu Aikido klubu, ali dve glavne poteškoće su se uvek isprečavale da istrajem u vežbanju. Radni dan je od 9 do 17.30, što se često produži do 19 časova, a London je ogroman grad i razdaljine između kluba i fakulteta (ili radnog mesta) je ogromna, tako da je teško redovno odlaziti  na treninge. London je takođe izuzetno skup grad, tako da aikido klubovi plaćaju ogromne zakupnine za sale i to se pretače u visoke cene za čas (izmedju 5 i 10 funti po času!)..  

U jesen 1994 sasvim slučajno dobio sam informaciju o aikido klubu koji ima salu u blizini mog fakulteta. Otišao sam do sportskog centra koji pripada University College London i saznao da u istoj sali vežbaju dva kluba: UCL Aikido i Ryoshinkan klub. U prvoj poseti saznao sam je vežbanje u UCL klubu besplatno i da su termini za vežbanje u vreme ručka. Kasnije sam doznao da je Ryoshinkan klub pod vodjstom Minoru Kanetsuke (Kanecka) 7. Dan, ali da je mesecna članarina 40 funti.  Kao i u drugim aspektima života finansijski faktor je imao značajnu ulogu pri donošenju odluke, tako da sam odlučio da okušam sreću u UCL aikido klubu. Nijednog trenutka nisam zažalio zbog svoje odluke.

UCL Aikido Klub je osnovan pre 22 godine, kada se nekoliko studenata skupilo da vežba aikido u vreme ručka. Kao i svuda, to je bila grupa entuzijasta, koja je išla po retkim kursevima koji su se odrzavali u to vreme, knjige su bile osnovni izvor novih saznanja. Pošto je to
studentski klub, ljudi su dolazili i odlazili, dok su samo dvoje ostali svo vreme, Barbara Sotowicz, sada 3. Dan i glavni instruktor kluba,  i Barry Hutchinson.  Ljudi iz UCl kluba su bili osnivači Ryoshinkan kluba i dugo su vežbali kod Kanetsuke, međutim i ovde je politika umešala prste, tako da je UCL aikido pristupio drugoj organizaciji United Kingdom Aikikai.

Dve organizacije u Britaniji koje su priznate od strane Hombu Dojo-a su British Aikido Federation koju vodi Minoru Kanetsuka 7. Dan i United Kingdom Aikikai koji vodi  William Smith 6. Dan. Obe organizacije su izdanci osnovne organizacije koju je osnovao Kazuo Chiba.

Vežbanje u UCL Aikido klubu me podsetilo na dane kada sam vežbao aikido u Beogradu, sa puno entuzijazma i puno energije, podsetilo me je na uzajamno pomaganje i poštovanje. U klubu se redovno održavaju kursevi, dva puta godisnje dolazi  W. Smith na jednodnevni kurs, što doprinosi našem daljem razvoju. Aikidoke iz naseg kluba redovno odlaze na kurseve koje odrzava UKA u okolini Birminghama. Tradicionalne letnje škole se održavaju sredinom avgusta, sa gostujućim instruktorima, kao čto su N. Tamura, Y. Yamada i drugim velikani aikidoa današnjice.

Zahvaljući nesebičnoj Barbarinoj pomoći i podršci W. Smitha, u toku letnje škole 1996 položio sam za 1. Dan, a kasnije i promovisan za asistenta instruktora u klubu. Danas imam drugi dan.

Sa Barbarom, kao glavnim instruktorom, i uz dva asistenta, klub nastavlja da radi tradicionalni aikido. Kroz klub prolaze studenati iz celog sveta, koji nose kući klicu nečega što traje životni vek i kasnije nastavljaju da vežbaju i da šire aikido i aikido principe.

Na fotografiji (prvi sa leve strane je Mire) su učesnici kursa koji je održao Sihan William Smith 6.Dan, tehnički direktor UKA. Kurs je bio u UCL Aikido klubu, Londonu, Novembra 1997.

---

   Darko Vučetić, 4.dan, Cape Town, Južna Afrika 

Letnji Seminar povodom 20 godina AFSA 1997. - Južna Afrika

Ova tekst  je upućen ne samo onima koji me znaju već i svim ljubiteljima, vežbačima i onima koji nas podržavaju. Možda je čudan naslov "Letnji seminar", ali je kod nas sada leto. Seminar povodom 20 godina rada AFSA  je održan od ponedeljka 24-og novembra i zavrsen je u subotu 29-og novembra 1997. Prisutno je bilo oko 70 ucesnika, većinom iz RSA ali je bilo  i 5 gostiju iz Italije i 2 iz Namibie (5 Yudanshe i 2 KYU pojasa). Zbog poprilicno obimnog programa i različite strukture učesnika , seminar je održan u dve sale: Univerzitetski centar i Centralni aikido klub Cape Town. Seminar je imao dnevni program od 6-8 sati vežbanja što je za neke učesnike bilo malo previše uključujući i mene  jer  ja ne volim da ustajem rano pa sam sve treninge od 6:30 hladno preskočio tj. prespavao.Odrzani su i specifični trninzi za instruktore i za štap i mač Od instruktora koji su odrzavali treninge na seminaru bili su prisutni sledeci:

Održano je polaganje za Yudansa zvanje ( Sho-dan i Ni-dan 2+6=8) i svi su uspešno položili na opste zadovoljstvo.
Seminar je bio podržan od strane medija (TV i stampa) što će verovatno povećati popularnost AIKIDO-a u regionu.
Nakon seminara Ken Cottier i M.Meningishi dolaze u Pretoriu, Blomfontain i Johannesburg gde će održati treninge za one koji iz nekih razloga nisu mogli da prisustvuju seminaru u CT.
Izvinjavam se zbog nemogućnosti da pošaljem fotografije sa seminara.

Pozdrav od Darka Vučetića, 1997.god.

---

Atif A. M. Amin, 1.dan, Amman, Jordan   Od 1986. do 1990. godine Atif Amin je trenirao aikido u AK "Pinki". U decembru 1990. godine vratio se u svoju zemlju i sve do ove godine nismo imali vesti o njemu. Zahvaljujući upravo ovoj prezentaciji, nedavno smo stupili u kontakt. Atif  je diplomirao na Bagdadskom univerzitetu i danas radi u jednoj uglednoj kompjuterskoj firmi u Jordanu.. Već od 1991. otvara aikido klub u Bagdadu i taj klub i danas uspešno radi. Po dolasku u Jordan 1994. godine polaže za dan stepen. Danas  Atif u Amanu vodi dva kluba i nakon povratka  japanskog instruktora 3 dana koji je boravio u Jordanu u Japan,  jedini je hombu dođo dan u ovoj zemlji. "Puno pozdravi na svi drugari. I special pozdrav do Čica, Vuk,  Noki i neka me napišu nešto ..  bilo preko e-mail ili poštu, i ti me napisai stalno u vezi aikido .. meni treba da budem on line sa sve aikido vesti i onog sta ja čiujem u Ammanu (moj aikido stil) je isto sila koje sam razvio kod vas u mom prvog kluba PINKI. Izvini zbog moj lose jezik. Pisi se." Atif Amin, 1997.god. pogledajte: Amman Aikikai Aikido oktobar 1990,  Saša Obradović, Vuk Janačković, Atif Amin, Novak Jerkov

---

   Slobodan Jančić, 1.dan, Brisbane, Australija  

Od avgusta meseca 1999. godine  počinje sa radom "naš" najudaljeniji klub. Boki otvara aikido sekciju u Brizbenu u Australiji u prostorijama srpske crkvene opštine u ovom gradu. Klub će raditi u okviru Aikikaia Australije na čijem je čelu Sugano sensei, 8 dan. Levo je oglas koji je objavljen u lokalnim novinama kao reklama za novi klub (oglas je malo promenjen i na slici je, za one koji neznaju Tissier sensei). Puno sreće! 1999.god

   Nur Bakbergenov, 1.dan, Almaty, Kazakstan 

Dobar dan želim!
Sale, nisam imao vremena da temeljito sednem da pisem.
Ali evo sto znam o mnogobrojnim Federacijama Aikido Kazakstana

Imamo tu nekoliko Federacija Aikidoa, taman k`o u Jugoslaviji. Imamo SCRA (njih sam  naveo u prvom redu, jer su najbrojniji) Imamo i Aikido Federaciju Kazahstana (ali ne mogu da kazem da i njih znam) imamo i Fedraciju Aikidoa i analoga.U okviru te dve federacije samo u Almaty -bivsem glavnom gradu imamo oko 20-25 klubova. U Centralnoj dvorani Sportova imamo 5 različitih klubova. Ja pohđam treninge kod Asana Moldabayeva, on ima 1. dan, polagao je kod Kanetsuka  Senseia ali sad se preokrenuo da trenira Kendo sa japancima. Sada treninge vodi moj drug -Saša Laljetin, on ima plavi pojas. Ali mislim da bi polozio crni, da  ima ko da ga oceni. Najveći Dan koji imamo je prvi (koliko ja znam sad njih imamo 4: jedan je dosao iz SAD, drugi je polagao u Španiji, treći -Asan, i ja sam broj 4 ali  nemam legitimaciju. :) Tu ne računam Majstore iz SCRA, jer ne mogu da nam pomognu...

U našem klubu ima oko 30 ljudi, ali se sprema da primi još oko 50 (kao prošlog septembra) od njih više nema onih sa kojima sam počeo da treniniram. Tu bi mogao da dođe komentar, kako bi lepo bilo da se treniramo zajedno, da zajedno napredujemo, ali, o tom - potom. Treninzi se odvijaju u kasnim večernjim satima, tako da zajedno treniraju početnici i stariji. Za početnike radimo po programu od JAFe, za starije radimo malo naprednije tehnike, polako pokušavam da uvedem neke od ideja Gise, da se podsetim naših (jugoslovenskih) majstora. Ja dolazim retko jer radim od zore do sumraka (radim na planiranju bankarskog posla u regionima Kazakstana), pa sam se  zbog toga odrekao od vođenja kluba.

Evo sve što sam mogao da se setim u ovaj trenutak, puno pozdrava
Nur Bakbergenov
1997.god