Ovo je najvažnija razlika između zapadnih i tradicionalnih istočnih kultura, za nas zapadnjake donekle teška za shvatanje, a ipak životno važna za ispravno prihvatanje, učenje i sticanje umeća u bilo kojoj ratničkoj veštini Istoka. Spoljašnja strana je najuočljivija i poznata. Sastoji se od položaja i kretanja udova tela, ispravnog zahvata, mišićne snage, brzine i tako dalje. To je vrsta veštine koju smo navikli da povezujemo sa slikom brzog i snažnog mladića.
	Unutrašnja stranu je teže razumeti. Ona je skrivena, barem za nevično oko, nije tako očaravajuća (mada može proizvesti začuđujuće učinke). Ona je povezana sa disanjem, ispravnom napetošću i ravnotežom jezgra tela (sa karlicom, trupom, kičmom i glavom), sa razvijanjem kija (unutrašnje energije) i stanja svesti, odnosno budnosti. Ovo su unutrašnji, fini činioci koji stvaraju razliku između tehničkog znanja i genijalnosti, između poznavanja - kako i nadahnuća, između dosetke i mudrosti. Kinezi imaju izreku: ,,Kažu da su za ratričke veštine snaga i brzina neophodne. Ali ako jedan čovek savlada mnoge, kako se tu može raditi o brzini? A kada starac savlada mladića, kako se može govoriti o snazi?" Zaista, ratničke veštine su prepune primera kako je starac savladao grupu veštih i snažnlh mladića, primera ljudi različitih doba koji su izvodili najzačuđujuće podvige. Unutrašnje činioce je teško dokučiti bez ličnog iskustva. Oni se tiču proizvođenja osnovne, unutrašnje energije koja može biti sakupljena iznutra, a zatim voljno usmerena napolje kroz neki poduhvat rukama ili telom uopšte. Ovo je slično bateriji koja sadrzi elektricitet i koja može biti upotrebljena da pokreće gramofon, da žari sijalicu ili na primer da napaja grejač. Unutrašnjem je neophodno spoljašnje da bi se ispoljilo, a spoljašnjem je neophodno unutrašnje da bi ga ispunilo životnom snagom. Treba naglasiti važnu razilku između sticanja ograničene, spoljašnje snage i razvijanja unutrašnje moći. Kroz dugotrajni napor i vežbu, bilo koji deo tela može znatno ojačati; nema sumnje da se dizanjem tereta, na primer, mogu razviti mišići ruku koje samim tim postaju sposobne za zadavanje snažnog i zadivljujućeg udarca. Ali, ova snaga je lokalizovana, razdvojena od ostalih delova tela i ne može lako prelaziti iz stanja opuštenosti u napetost. Sa druge strane, unutrašnja energija je pohranjena u središtu i odatle može biti usmerena gde god je to potrebno. Ona je savitijiva i promenjiva, ona povezuje delove tela u jednu skladnu celinu. Ona može povećati kvalitet svih telesnih sposobnosti. Ako se usmeri ka očima i ušima, izoštrava vid i sluh; ka koži, povećava savitljivost, otpornost i prijemčivost; ka stomaku, razvija hrabrost; ona može osposobiti bilo koji deo tela da podnese teške udarce. Monah Ćue Juan (Chueh Yuan), majstor šaolinskog boksa, rekao je: ,,Bez ćija (chi (kineski); ki (japanski)) nema snage. Raskokodakan bokser maše divljačno rukama, ali u njegovim rukama nema prave snage. Pravi borac nije tako vatren, ali je njegov dodir teži od planine". (Robert Smit (Robert Smith), Tajne boksa šaolin hrama (Secrets od Shaolin Temple Boxing)).
	Unutrašnja energija je takođe osnovni činilac u održavanju dobrog zdravlja. Ona održava unutrašnje organe u dobrom stanju i povećava otpornost tela prema bolestima. Ona je takođe osnova dobrog duševnog zdravlja. Velika unutrašnja energija proizvodi suštinsko, zračeće osećanje blagostanja i duhovitost. Pogledajte u statuu Hoteija (Hotei (,,čovek koji se smeje" - majstor zena; prim.prev.)), dobroćudnog veseljaka sa velikim stomakom i torbom na leđima; njegov stomak je pun unutrašnje energije, srce puno smisla za šalu, a njegova torba puna poslastica za decu celog sveta. Unutrašnja energija se razvija na mnogo načina, ali se ne može steći mehanički (kao što se mišićna snaga može povećati dizanjem tereta).Ona je pre nešto duboko i prirođeno čemu se mora dopustiti da se pojavi iz bunara naše unutrašnje prirode Kuo Feng-ći (Kuo Feng-ch'ih), majstor Pa Kua, kaže: ,,Boks zahteva pokret, ali, prvo unutrašnjost zahteva smirenost; pobeda neprijatelja zahteva snagu, ali, prvo, unutrašnjost zahteva mekoću; borba zahteva brzinu, ali unutrašnjost prvo zahteva sporost. (Robert Smit, Pa Kua) Unutrašnjost se uzgaja kroz mekoću, sporost i smirenost; ona se hrani prirodnim, nežnim, dubokim disanjem, lakoćom i slobodom jezgra tela i neprianjanjem uz lutajuće misli. Ona se ispoljava kao osećanje i osećaj koji se kreće kroz i okolo tela (mogućno je imati doživljaj izvan, kao i unutar kože). Ovo osećanje može poprimati mnoga svojstva, a to zavisi od stanja unutrašnje energije i od stepena prijemčivosti nečijeg tela za nju. Uobičajeni osećaji su hladnoća i toplota, treperenje i tok, punoća i pražnjenje, mekoća i hrapavost, težina i lakoća. Mada je tek nekolicina ratničkih veština isključivo spoljašnja, ili unutrašnja, postoje izvesne veštine koje posebno i jako naglašavaju unutrašnjost. Japanska veština Aikido je jedna, a tri glavne kineske unutrašnje veštine su: Tai ći Ćuan (T'ai-chi Ch'uan), Pa Kua i Sing-ji (Hsing-ji). Sve one jasnu naglašavaju potrebu za sakupljanjem i upotrebom unutrašnje energije, mada se spoljašnje tehnike u svakoj znatno razlikuju. Teže je razvrstati veštine koje su više spoljašnje, jer to u mnogome zavisi od nivoa podučavanja i kvaliteta učitelja. Zapadni boks i rvanje su sigurno spoljašnji, a danas se Đudo (Judo) i Karate često podučavaju bez mnogo naglašavanja unutrašnjeg. Ukupno uzevši, spoljašnje kineske veštine se svrstavaju pod "šao lin" i to podeljene na ""severni šaolin" - u njima se podvlače udarci nogama i skokovi - i "južni šaolin" - u njima se potcrtava upotreba oružja. Međutim, u rukama velikog učitelja čak i zapadnjački boks može postati ispoljenje unutrašnjeg, a slab učitelj može čak i od Tai ći ćuana načiniti veštinu golog spoljašnjeg oblika. Na visokom nivou jedne unutrašnje vešine, razvijene tehnike su čisto unutrašnje, uz upotrebu malo, ili nimalo spoljašnje snage. Ovde se ona graniči sa natprirodnim; sposobnost Moriheija Uješibe (Morihei Uyeshiba), osnivača aikidoa, da baci protivnike bez dodirivanja, sposobnost da se protivnik obori na razdaljini, lomljenje cigli malim, lakim pokretom ruke, su primeri. Druge sposobnosti razvijane kroz ki vežbe su: "gvozdena koža", kada bilo koji deo tela može postati tako čvrst da izdrži čak i napad oštricom mača, ",dodir smrti", kada lagani dodir može polati smrtonosan naboj kija koji oštećuje unutrašnje organe na paseban način i "odbacujuća energija" kada je napadač odbačen sa majstorovog tela bez njegovog svesnog reagovanja.
	Čovek se rađa nežan i slab, u času svoje smrti, on je tvrd i krut. Zeleno bilje je nežno i ispunjeno sokom. Kad umire, uvelo je i suvo. Stoga, krutost i nesavitljivost sledbenici su smrti. Blagost i plodnost su sledbenici života. Zato vojska koja nije fleksibilna nikad ne dobije rat. Drvo koje se ne savija, lako se slama. Tvrdo i jako će pasti. Meko i slabo biće pobednik. Sun Tsu