| 30 godina AD "Zemun", 1980 - 2010. |
 |
| 30 godina AD "Zemun", 1980 - 2010. |
|
|
30 godina AD "Zemun" 1980 - 2010.
Godine 2010. aikido klub “Zemun” je obeležio 30 godina od svog osnivanja i neprekidnog rada.
Nemoguće je u jednom tekstu pomenuti sve ljude i sve događaje u ovako dugom periodu. Izostavljeni događaji mi sigurno neće zameriti a verujem da neće ni ljudi koji ne budu pomenuti ili to ne bude na po njima pravi način.
Ovo neće biti priča o proslavi mojih godina vežbanja, mojim uspesima i meni uopšteno, 30 godina kluba je jubilej svakoga ko je bio prisutan makar i na jednom treningu i ugradio sebe u zajedničku priču. Onima koji su bili deo kluba najduže - i zadovoljstvo će biti srazmerno tome. O sebi pisati objektivno je naravno nemoguće i težište će biti na drugima, akterima proteklih događaja. Iznositi samo godine uz komentare bi ličilo na račun iz prodavnice, a retko koga će zanimati i patetične priče “o starim dobrim vremenima” i o ljudima koje ne poznaju.
Ustvari, ovo je težak zadatak!
Klub je počeo sa radom 1980. godine SC “Pinki” i ovo ime je nosio sve do 1998. godine od kada se zove AK “Zemun”.
Iako nam to tada nije bilo preterano bitno, uslovi za vežbanje su bili očajni. Sala koju smo mi smatrali za svoj dođo je bio do pola po visini lesonitom pregrađen deo većeg ugaonog prostora, bez grejanja, u polusuturenu, često sa razbijenim prozorima u sred zime. Seiza u ledenoj sali, sneg ulazi kroz prozor a nikome na pamet ne pada da nosi majcu ispod kimona ili slučajno čarape!
Osnivač i prvi trener kluba bio je Njegoš Đaković danas instruktor AK “Istok” iz Beograda. Njegoš je imao redak talenat da ljude motiviše i veže za sebe i svi smo ga voleli i smatrali učiteljem i prijateljem. Od aikidoka sa najvišim zvanjima u našem aikidou danas, posle toliko godina aktivno je skoro desetak nas koji smo zajedno sa njim vežbali u tom podrumčetu 80-tih godina. Sa druge strane, bio je beskrajno neodgovoran, njegova kašnjenja na treninge bila su redovna, ako bi se uopšte i pojavio, i posle silnih godina raznih gluposti u privatnom životu otišao je iz aikidoa na dosta godina.
Broj učesnika na treninzima je tih godina retko prelazio dvadesetak, a prolaznost kroz klub je bila ogromna, oko 100 ljudi po sezoni. Ovo ne treba da čudi pošto je sve do 1990. godine kada Novak Jerkov otvara AK “Novi Beograd” (današnji “Shin Ken”), “Pinki” bio jedini aikido klub u Zemunu i na Novom Beogradu.
Od 1980. počeli su da vežbaju Radojica Mirković poznatiji kao Deda Radojica i Zoran A. Stančević - Šumonja, početkom 1982. počinje da vežba i Renata Macko, danas gospođa Jocić. U klubu je bilo više devojaka nego muškaraca.
Radojica Mirkovićje sa prekidima vežbao u klubu sve do 1998, godinu dana kasnije, 1999. i g. Stančević prelazi u drugi klub. Renata u klubu ostaje kratko, do kraja 1983. Ubrzo odlazi u Švajcarsku gde i danas živi i treninra.
- 1984. počinje da vežba Dragana Radojičić, danas gospođa Đaković. Šumonja je prestao da trenira sa 2.danom, Radojica sa trećim, Dragana vežba i dalje i danas je 4.dan, Renata trenutno ima 5.dan.
Zoran Obradović se nekako zatekao tu tih godina, ali ne zadugo - ubrzo je promenio klub, jedan od mnogih u narednim godinama.
Od oktobra 1982. počinjemo da vežbamo Novak Jerkov
Nekoliko meseci kasnije počinje da vežba i Mire Zloh
1983. počinje da vežba i Miloš Pavlović - Paja, mnogo poznatiji među ljudima koji treniraju kendo. Paja je položio za prvi dan 1990. godine. Pomenute 1983. godine počinju da vežbaju Predrag Džigurski i Vuk Janačković.
Krajem osamdesetih do jeseni 1990. u klubu je vežbala grupa studenata iz arapskih zemalja. Smenjivali su se i jedni dovodili druge, ali je Atif Amin bio poseban. U predvečerje naših ratova vratio se u Irak gde se već ratovalo. Srećom, naš prijatelj je živ i zdrav, danas ima 3.dan i koliko mi je poznato, nakon Srbije, Iraka i Engeske živi u Jordanu.
1983 sa treninga, Ljljana Šarić, Dragan Obradović, Saša Obradović.
Njegoš Đaković i Mire Zloh
u plavoj trenerci je Aleksandar Karišik, stoji levo Koprivica Vukašin
Slobodan Jančić, Jelena Živanović, Stanislav Jokić, Tetka Pile, Saša Obradović, Slobodan Tabaković, Radivoje Janković
Od 1987. u praksi, a od 1988. godine zvanično, sve do danas, treninge u klubu vodi Saša Obradović. Februara meseca 1988. Saša Obradović i Zoran A. Stančević dobijaju Sho dan na ispitu u Beogradu pred Fuđimoto senseijem i postaju prve Yudanshe tj. majsori koji su dobili dan pojas u klubu, 8 godina od njegovog osnivanja. Godinu i po kasnije, leta 1989. na seminaru na Krku u Hrvatskoj, isti pojas dobijaju i Novak Jerkov i Dragana Đaković.
Sredinom 1990. godine Jerkov Novak otvara klub “Novi Beograd“ u Hali sportova na Novom Beogradu. Ovaj klub se od 1996. zove AK "Shin Ken".
Početkom 1991. Saša Obradović polaže za 2.dan na seminaru u Beogradu. Nakon ovog seminara preko četiri godine nije bilo Fuđimotoa u Beogradu, niti ispita za dan. Već nam se tada ”dogodio narod”, počeli su ratovi, nikom se ovde nije dolazilo...
Početkom 1994. u dnevnoj sobi gospođice Snežane Todorović (tada Obradović), zvane Pile, u Zagorskoj ulici u Zemunu, četiri beogradska kluba osnivaju Jugoslovensku Aikido Federaciju – JAF. Ambiciozna želja nam je bila da od predhodnog aikido društva koje se zvalo po Beogradu odmah gađamo na Jugoslaviju, novu, poprilično skraćenu, tek formiranu državu. Bila je to godine posle one kada je plata vredela nekoliko maraka i kad smo svi bili milijarderi. Od deset osnivača ove organizacije 7 su bili članovi našeg kluba.
Marta 1995. pomenuti JAF organizuje, što tada nismo znali, poslednji seminar sa Fuđimotom kao tehničkim direktorom našeg aikidoa. Seminar je bio u “Pinkiju”, u velikoj sali sa stotinu šarenih kofa obešenih na plafonu.
Zahvaljujući Saši Mihajloviću, Malom Saletu, imali smo po prvi put i sponzore: “BK” kompaniju i Telekom Srbije. Dobijeni novac smo potrošili trudeći se da se pred sobom i pred gostima pokažemo ozbiljnijim nego što jesmo. Pored ostalih polagača, Saša Obradović je položio tada za 3.dan, Novak Jerkov i Radojica Mirković za 2.dan, Saša Mihajlović za Sho dan. Bio je to veliki seminar i održan je nezaboravan embukai u sklopu njega
Nedugo nakon seminara, te 1995. i naredne godine instruktori AD "Zemun" držali su kurs samoodbrane pripadnicima obezbeđenja "BK" kompanije.
Godine 1997. Ikeda sensei umesto Fuđimotoa dolazi na mesto tehičkog direktora JAF. Godine 1995. u Trnavi u Slovačkoj dogovoren je njegov dolazak, a sredinom juna 1996. na seminaru u istom mestu Novak Jerkov i ja konkretno dogovaramo njegove buduće dolaske u Jugoslaviju. Prvi seminar je protekao bez ispita za dan, pola godine kasnije na seminaru u SC "Pinki" u Zemunu novembra 1997. godine ispit je najzad održan. Stasala je cela generacija u klubu koja je položila za Sho dan, bilo ih je sedmoro. Tih godina je Ikeda sensei radio samo aikido, nije bio Hojo, i ono drugo komplikovanog imena a za zdrav život namenjeno.
Pogledajte:Ispiti za dan 1980-2002.
Tada i dalje vežbamo u starom prostoru s tim da nam veći deo godine bokseri stavljaju veliki ring u sred sale a mi padamo što na njemu, što oko njega.
1998. posle 18 godina u Pinkiju dođo se seli u OŠ “Petar Kočić” u Prvomajskoj ulici u Zemunu. Imali smo tada samo 41m2 svojih strunjača, ubrzo još 13m2 i koristili još 20 m2 od džudo kluba koji je vežbao u istoj školi. Posle mnogo godina trenirali smo u sali koja se zimi pomalo i grejala. Klub se te godine registruje pod imenom koje nosi i danas.
U jesen 1998, posle našeg višegodišnjeg bezuspešnog nagovaranja, Radojica Mirković, tada 3.dan, Zoran Mićić i Eror Venera 1.dan, pokreću klub "Integral". Nakon godinu dana klub pozajmljuje ime "Novi Beograd" kako se 6 godina zvao već pomenuti drugi aikido klub.
1999. nije bila najbolja godina za treniranje. Uprkos svemu što se događalo, samo u aprilu te godine nismo vežbali.
Decembra 2000. godine JAF se deli (ne i poslednji put) na dva dela i AK “Zemun”, "Shin Ken" i "Novi Beograd" osnivaju “Aikido federaciju Srbije – Aikikai Srbije“. Predsednik ove organizacije, od osnivanja do danas je autor ovog teksta.
- U leto 2002. u sali OŠ “Petar Kočić”, Vilijam Smit Shihan je održao prvi seminar u godinama koje će obeležiti UKA Shihani i Shidoini. Na velikom ispitu dobili smo 4 pojasa drugog dana. Na tom seminaru sam položio za 4.dan. Do 2009. godine održano je nakon ovog još 7 međunarodnih seminara u Zemunu koje je vodio Filip Smit sensei, samostalno ili zajedno sa Gordon Džons Shihanom.
- U aprilu 2004. smo imali još 24 m2 novih strunjača u sali. Vežbali smo, činilo nam se tada, na ogromnih 108 m2 tatamija.
Krajem 2002. se vraćamo u "Pinki“ gde ćemo do 2006. promeniti gotovo sve raspoložive sale i konačno napustiti ovaj poslovno, obrazovno-trgovinski, pomalo i sportski centar. Trenirali smo u sali 88 sa keramičkim pločicama i povađenim radijatorima, sali bivše streljane bez ventilacije i najzad u niskoj, ali prijatnoj i urednoj sali karate kluba smeštenoj u nekadašnjoj galeriji “Pinkija”.
"Pinki" Zemun
Dana 7. decembra 2004. u dođou AD "Zemun" (u tom periodu to je već pomenuta streljana) održana je konferencija za novinare i svečana ceremonija potpisivanja Ugovora o donaciji Japanske fondacije i Aikido federacije Srbije. Dobili smo od vlade Japana 840 metara kvadratnih tatami strunjača. Ove nove strunjače su nam omogućile otvaranje novih klubova i poboljšanje uslova za treniranje u postojećim. Bila je ovo prva japanska donacija ove vrste bilo kojoj aikido organizaciji u zemlji. Pogledajte::
Krajem 2004. Radosav Dakić 2.kyu se vraća u Bogatić i pokreće AK "Katana". Posle godinu dana klub prestaje sa radom.
Od januara 2005. i naredna tri meseca pripadnici obezbeđenje Ambasade Japana vežbaju zajedno sa nama na redovnim treninzima u AK “Zemun”. Želja konzula ambasade je bila da treninzi ne budu u okviru posebnog kursa već da njihovo osoblje oseti duh Japana i tradicionalan način podučavanja u klubu.
Istog meseca počeo je sa radom aikido klub "Yamato-kan" na Vračaru koga od osnivanja vode Edin Bećković 4.dan i Predrag Tadić 2.dan.
Iste nedelje otvoren je i "Kyofu" dođo na Starom Gradu. Treninge vodi, kada ne nađe zamenu, Aleksandar Nikolić - Kum 3.dan.
Novembra 2005. Kanoko Tsuda 1.dan u britanskoj "Chartwell" School u Beogradu pokreće klub "Wakiai-kan".
Dana 26. avgusta 2005. u dođou AD "Zemun" održana je ceremonija svečanog uručenja donacije Ambasade Japana Aikido federaciji Srbije. Japansku delegaciju je predvodio ambasador Japana gospodin Rjuichi Tanabe koji se ovom prilikom i oprostio sa nama pošto je ubzo otišao iz Beograda.
Od septembra 2006. dođo AK “Zemun” se izmešta u SC “Barać” u Ševinoj 16, u Zemunu gde se i danas nalazi.
Početkom 2009. godine Aikido federacija Srbije - Aikikai Srbije dobija “Hombu Dojo Recognition“. Ovo priznanje je dodeljeno našoj organizaciji nakon osam godina od njenog osnivanja. Novak Jerkov i Saša Obradović imenovani su za Hombu dođo Shidoine.
Treninge klub danas održava tri puta sedmićno u velikoj sali na 190m2 tatamija u dve odvojene grupe, za starije i za decu. Dečiju grupu, već dve godine vodi Katarina Novaković 2.dan
Marko Petrović, Aleksandar PavlovićDavne 1980. godine, kada je klub osnovan nije se vodila kompjuterska baza članova (nije bilo kompjutera u gradu, osim par onih sa bušenim karticama koji su stajali u celu sobu) ali je procena da je u proteklim godinama oko 2.000 ljudi vežbalo u klubu. Od ovog broja, da istraju i dođu do dan pojasa je uspelo nas ukupno 31.
Pre samo nekoliko nedelja na Kagami Biraki ceremoniji u Tokiju, 10. januara 2010. god. Saša Obradović i Novak Jerkov su od strane Došua Moriteru Uešibe promovisani u Hombu dođo 5. danove.
Pogledajte:
Na samom kraju, tekst o 60 godina AK “Zemun” ćete verovatno čitati na nečemu što će zameniti internet 2040. godine, a ja se nadam da će bar autor, verovatno gluv i sa bar nekom kosom, i tog teksta biti ovaj isti.
Do tada, Zem(un)ljani – neka Sila bude sa vama!
u Zemunu,
19. januara 2009. god. dopunjeno koji mesec kasnijeSaša Obradović
37 godine YU aikidoa
AD "Zemun"
(18 novembar 2009)
